Matej 25:2-46 - Compare All Versions

Podeli

Пет од њих беху неразумне, а пет мудре. Јер неразумне, узевши своје светиљке, не узеше са собом уља; а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше. А о поноћи наста вика: ‘Ево младожење, изађите му у сусрет!’ Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. А неразумне рекоше мудрима: ‘Дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе.’ Али мудре одговорише: ‘Да не буде мало и нама и вама, идите боље трговцима и купите себи.’ Кад су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А касније дођоше и остале девојке говорећи: ‘Господару, господару, отвори нам!’ Али он одговори и рече: ‘Заиста вам кажем, не познајем вас.’ Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа. Јер као што човек полазећи на пут позва своје слуге и предаде им своје имање, те једном даде пет таланата, другоме два, а трећем један, сваком према његовој моћи, и отпутова. Онај што прими пет таланата, одмах оде, послова с њима и стече других пет. Исто тако и онај са два стече друга два. А онај који прими један, оде, ископа јаму у земљи и сакри новац свога господара. После дугог времена дође господар оних слугу и стаде се обрачунавати с њима. И приступивши онај што прими пет таланата донесе других пет таланата говорећи: ‘Господару, пет таланата ми предаде, види, зарадих других пет таланата.’ Рече му господар његов: ‘Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.’ А пришавши онај што прими два таланта рече: ‘Господару, два таланта ми предаде, види, зарадих друга два таланта.’ Рече му господар његов: ‘Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.’ А пришавши онај што је примио један таланат рече: ‘Господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Побојах се, одох и сакрих твој таланат у земљу. Види, имаш своје.’ А господар његов одговори и рече му: ‘Зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам посејао и скупљам где нисам вејао. Требало је, дакле, да даш мој новац мењачима, и ја бих по доласку узео своје с каматом. Стога узмите од њега таланат и дајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се и претећи ће, а од онога који нема узеће се и оно што има. А некориснога слугу избаците у крајњу таму, онде ће бити плач и шкргут зуба.’ А кад дође Син човечји у својој слави и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје. И биће окупљени пред њим сви народи, и он ће их одвојити једне од других као што пастир одваја овце од јаради, и поставиће овце себи с десне стране, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима с десне стране: ‘Ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је припремљено од постанка света. Јер огладнех – и дадосте ми да једем, ожеднех – и напојисте ме, странац бејах – и угостисте ме, го бејах – и обукосте ме, разболех се – и посетисте ме, у тамници бејах – и дођосте к мени.’ Тада ће му одговорити праведници и рећи: ‘Господе, кад те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо? Кад те видесмо као странца и угостисмо, или гола и оденусмо? Кад те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо теби?’ А цар ће им одговорити и рећи: ‘Заиста вам кажем, уколико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.’ Тада ће рећи и онима с леве стране: ‘Идите од мене, проклети, у вечни огањ припремљен ђаволу и његовим анђелима. Јер огладнех – и не дадосте ми да једем, ожеднех – и не напојисте ме, странац бејах – и не угостисте ме, го бејах – и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах – и не посетисте ме.’ Тада ће они одговорити и рећи: ‘Господе, кад те видесмо гладна или жедна, или као странца, или гола, или болесна, или у тамници и не послужисмо ти?’ Тада ће им одговорити и рећи: ‘Заиста вам кажем, уколико не учинисте једном од ових најмањих, ни мени не учинисте.’ И отићи ће ови у вечну казну, а праведници у живот вечни.”

Пет их је било неразумних, а пет мудрих. Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше. »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке. »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше. »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘ »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.« »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова. »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. Тако исто и онај који је добио два заради још два. А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац. »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘« »Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо. Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца. Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева. »Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света! Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили; и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘ »Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те? Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те? И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘ »А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘ »Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле! Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили. Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘ »Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘ »А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘ »Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«

Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro. Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje; mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje. Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale. O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’ Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke. Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’ Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’ Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore. Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’ Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’ Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći. To je kao kad je čovek, polazeći na put, pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje. Tako je jednom dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan; svakome prema njegovoj sposobnosti, pa otputovao. Onaj što je primio pet talanata odmah ode, poslova s njima, te zaradi drugih pet. Isto tako je i onaj sa dva talanata zaradio druga dva. A onaj koji je dobio jedan talanat, ode, iskopa jamu u zemlji, te sakrije novac svoga gospodara. Posle dužeg vremena, vrati se gospodar onih slugu i počne da svodi račune sa njima. Tada pristupi onaj sluga koji je dobio pet talanata i donese drugih pet, govoreći: ’Gospodaru, dao si mi pet talanata, i ja sam, evo, zaradio i drugih pet.’ Gospodar mu reče: ’Odlično, dobri i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’ Pristupi drugi sluga, pa reče: ’Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio druga dva.’ Gospodar mu reče: ’Vrlo dobro, valjani i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’ Pristupi i onaj koji je dobio jedan talanat i reče: ’Gospodaru, znao sam da si strog čovek, žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao. Uplašio sam se, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti tvoje.’ Gospodar mu reče: ’Zli i lenji slugo! Ti si znao da žanjem gde nisam posejao i da skupljam gde nisam vejao? Zato je trebalo da uložiš moj novac kod onih koji posluju sa novcem, i ja bih po povratku uzeo svoj novac sa kamatom. Zato uzmite od njega taj talanat i dajte onome koji ima deset talanata. Jer, svakome ko ima, još će se i dodati, i izobilovaće, a od onoga koji nema, oduzeće se i ono što ima. A nekorisnog slugu izbacite u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.’ A kada Sin Čovečiji dođe u svojoj slavi i svi anđeli s njim, onda će on sesti na svoj slavni presto. I sabraće se pred njim svi narodi, a on će ih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca. Ovce će postaviti sebi s desne strane, a jarce s leve. Tada će Car reći onima sa desne strane: ’Hodite vi, blagosloveni od moga Oca, primite Carstvo koje je bilo pripravljeno za vas od postanka sveta. Jer, bio sam gladan i vi ste me nahranili; bio sam žedan i vi ste me napojili; bio sam stranac i vi ste me ugostili; bio sam go i vi ste me obukli; bio sam bolestan i vi ste me posetili; bio sam u tamnici i vi ste me obišli.’ Tada će ga upitati oni pravednici: ’Gospode, kada smo te videli gladnog i nahranili te, ili žednog i napojili te? Kada smo te videli kao stranca i ugostili te, ili golog i obukli te? Kada smo te videli bolesnog, ili u tamnici i posetili te?’ A Car će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko ste učinili jednom od ove moje najneznatnije braće, meni ste učinili.’ Potom će reći onima s leve strane: ’Odlazite od mene, prokleti, u oganj večiti pripravljen za đavola i za njegove anđele! Jer, bio sam gladan, a vi me niste nahranili; bio sam žedan, a vi me niste napojili; bio sam stranac, a vi me niste ugostili; bio sam go, a vi me niste odenuli; bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili.’ Tada će ga oni upitati: ’Gospode, kada smo te videli gladnog, ili žednog, ili kao stranca, ili golog, ili bolesnog, ili u tamnici, a da se nismo pobrinuli za tebe?’ A on će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko to niste učinili jednom od ovih najneznatnijih, niste učinili ni meni.’ Stoga će oni otići u večnu kaznu, a pravednici u život večni.“

Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале. О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’ Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’ Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе. Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’ Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’ Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи. То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара. После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’ Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’ Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’ Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’ Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’ Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом. Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’ А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве. Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’ Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’ А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’ Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’ Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’ А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’ Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“

Pet od njih behu mudre, a pet lude. I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam. A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas. Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći. Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva. A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog. A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao: Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom. Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata. Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega. I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba. A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje. I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve. Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me; go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni. Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo? Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo? Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi? I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me; gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me. Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.