Matej 27:1-25 - Compare All Versions

Podeli

А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату. Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.” Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.” Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се она њива до данас зове Крвна њива. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.” А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.” И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?” И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио. А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?” Јер је знао да су га предали из зависти. А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.” Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.” Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде. А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.” А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.” Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.”

Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату. Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.« Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.« Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се. Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.« Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије: »Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.« А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« Исус му рече: »Тако је као што кажеш.« А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?« Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди. А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава. Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?« Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.« Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен. Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?« »Вараву!« одговорише они. »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он. А они сви рекоше: »Нека буде распет!« »Какво је зло учинио?« упита их. Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!« Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!« А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

A kada je svanulo, dogovore se svi vodeći sveštenici i starešine da ubiju Isusa. Svezali su ga, odveli i predali namesniku Pilatu. A Juda, koji ga je izdao, kad je video da su ga osudili, pokajao se i vratio onih trideset srebrnjaka vodećim sveštenicima i starešinama, rekavši: „Sagrešio sam izdavši nevinog čoveka.“ A oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja briga.“ Juda baci srebrnjake u hram, ode i obesi se. A vodeći sveštenici uzeše srebrnjake i rekoše: „Nije dozvoljeno da se takav novac stavi u hramsku blagajnu, jer je plata za ubistvo čoveka.“ Stoga su odlučili da za taj novac kupe Grnčarevu njivu za groblje strancima. Zato se ta njiva do danas zove „Krvna njiva“. Tada se ispunilo ono što je rekao prorok Jeremija: „I uzeše trideset srebrnjaka, cenu za procenjenoga, koju odrediše neki od roda Izrailjevog, i za njih kupiše Grnčarevu njivu. Ovako mi Gospod naredi.“ Isusa su zatim doveli pred namesnika, koji ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ „Ti to kažeš“ – odgovori Isus. Onda su ga vodeći sveštenici i starešine optuživali, a on nije ništa odgovarao. Tada mu Pilat reče: „Zar ne čuješ za šta te sve optužuju?“ Isus nije odgovorio ni reči, čemu se zapovednik veoma čudio. A zapovednik je običavao da za praznik pusti jednog zatvorenika po izboru naroda. Baš tada su u tamnici držali poznatog sužnja po imenu Isus Varava. Kada se narod okupio, Pilat im se obrati: „Koga želite da vam pustim: Isusa Varavu ili Isusa prozvanog ’Hristos’?“ Znao je, naime, da su Isusa predali iz zavisti. Dok je sedeo na sudijskoj stolici, njegova žena mu pošalje poruku: „Okani se tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo propatila zbog njega.“ Međutim, vodeći sveštenici i starešine nagovore narod da zatraže Varavu, a da se Isus pogubi. Zapovednik ih upita: „Kojega od ove dvojice hoćete da vam pustim?“ Oni odgovoriše: „Varavu!“ Pilat ih upita: „Šta onda da radim sa Isusom prozvanim ’Hristos’?“ Oni odgovoriše: „Neka bude razapet!“ On ih upita: „Kakvo je zlo učinio?“ Ali oni su još glasnije povikali: „Neka bude razapet!“ Kada je Pilat video da ništa ne koristi, nego da nastaje još veći metež, uzeo je vodu i oprao ruke pred narodom, rekavši: „Ja nemam ništa sa smrću ovog pravednika; vi ćete odgovarati za to.“ A sav narod reče: „Neka njegova krv padne na nas i na našu decu!“

А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату. А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“ А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“ Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се. А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрњака, цену за процењенога, коју одредише неки од рода Израиљевог, и за њих купише Грнчареву њиву. Овако ми Господ нареди.“ Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио. А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“ Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби. Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“ Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“ Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“ Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“ А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“

A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube. I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji. Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti. I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi. A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas. Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi; i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod. A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš. I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori. Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče? I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo. A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće. A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava. I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? Jer znaše da su Ga iz zavisti predali. A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube. A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu. Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne. Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti. I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.