4. Mojsijeva 5:11-31
4. Mojsijeva 5:11-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Још рече Господ Мојсију говорећи: „Кажи синовима Израиљевим и реци им: ‘Ако би некоме жена застранила и преварила га, па други с њом општи, а муж не сазна, него она затаји да га је преварила, а нема сведока и није затечена, а њега обузме љубомора и посумња у своју жену, а она га није преварила, онда нека муж доведе жену своју свештенику. Нека донесе принос за њу десетину ефе јечменог брашна. Нека га не прелије уљем и нека не стави тамјан јер је то принос за љубомору, принос за спомен да се покаже грех. Нека свештеник жену приведе и стави је пред Господа. Затим нека свештеник узме освећену воду у земљану посуду и прах с пода из шатора нека убаци у воду. Пошто свештеник постави жену пред Господа, нека јој открије главу и стави јој у руке принос за спомен и љубомору. Свештеник нека држи у руци воду горчине и проклетства. Затим нека свештеник закуне жену и каже јој: Ако нико није с тобом легао и ако ниси застранила од мужа, онда нека ти ова вода горчине и проклетства ништа не нашкоди. Ако је застранила од свога мужа и била неверна и ако је други легао с њом осим њенога мужа, тада нека свештеник закуне жену и баци клетву: Нека те Господ постави као проклетство и клетву у твом народу! Нека ти утроба спадне и стомак отекне! Нека ти ова вода проклетства уђе у утробу! Нека ти стомак отекне и утроба спадне! Жена нека каже: Амин, амин. Потом нека свештеник напише проклетство на лист и нека спере водом горчине. Нека да жени да попије горку воду проклетства да уђе у њу и напуни је горчином. Онда нека свештеник узме из жениних руку принос за љубомору и принесе га на жртвеник као дар Господу. Нека свештеник узме од приноса прегршт за спомен и запали на олтару. Затим нека да жени воду да је попије. Пошто јој је дао воду да попије, ако је згрешила и преварила мужа, вода проклетства ће ући у њу и напуниће је горчином. Стомак ће јој отећи и утроба спасти. Та ће жена постати проклетство у народу свом. Ако жена није згрешила, него је недужна, неће јој бити ништа и имаће деце. Ово је закон за љубомору. Кад жена застрани од мужа и превари свога мужа, или кад човека обузме љубомора и посумња на своју жену, нека постави жену своју пред Господа, а свештеник нека обави све по закону. Муж нека је слободан од кривице, а жена нека носи своју кривицу.’”
4. Mojsijeva 5:11-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Израелцима: ‚Ако нечија жена застрани и буде му неверна тако што спава с другим и то остане сакривено од њеног мужа и њена нечистота се не открије пошто нема сведока против ње и није ухваћена на делу и љубомора обузме њеног мужа и он посумња у своју жену, а она јесте нечиста, или га обузме љубомора и он посумња у њу иако није нечиста, нека је доведе свештенику. Нека за њу донесе и дар од једне десетине ефе јечменог брашна. Нека га не полива уљем нити на њега ставља тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, жртва подсетница којом се подсећа на кривицу. »‚Нека свештеник поведе жену и постави је пред ГОСПОДА, а затим у једну глинену посуду захвати свете воде и у њу сипа прашине са пода Боравишта. Када свештеник постави жену пред ГОСПОДА, нека јој расплете косу и у руке јој стави жртву подсетницу – житну жртву за љубомору – а сам нека држи у руци горку воду која доноси проклетство. »‚Нека тада свештеник закуне жену и каже јој: »Ако ниједан други човек није спавао с тобом и ако ниси застранила и постала нечиста док си била удата за свога мужа, нека ти не науди ова горка вода која доноси проклетство. Али, ако си застранила док си била удата за свога мужа и постала нечиста тако што си спавала с другим човеком осим свога мужа« – нека овде свештеник закуне жену проклетством – »нека ГОСПОД учини да те твој народ прокуне и оцрни када ГОСПОД учини да ти се осуши материца и надме трбух. Нека ова вода која доноси проклетство уђе у твоје тело и нека ти се од ње надме трбух и осуши материца.« А жена нека каже: »Амин. Амин.« »‚Нека свештеник напише ова проклетства на свитку и спере их у горку воду. Онда нека дâ жени да попије горку воду која доноси проклетство, и вода ће ући у њу и изазвати тешке болове. Нека свештеник узме из њених руку житну жртву за љубомору, окрене је овамо-онамо пред ГОСПОДОМ и однесе на жртвеник. Потом нека од житне жртве заграби пуну шаку као знамен-жртву и то спали на жртвенику. Након тога нека дâ жени да попије воду. Ако је жена постала нечиста и била неверна своме мужу, када попије воду која доноси проклетство, ова ће, ушавши у њу, изазвати тешке болове. Трбух ће јој се надути и материца осушити, и биће проклета међу својим народом. Али, ако жена није постала нечиста, него је чиста, биће ослобођена кривице и моћи ће да има деце.‘ »То је, дакле, закон о љубомори када жена застрани и постане нечиста док је удата за свога мужа, или када мужа обузме љубомора зато што посумња у своју жену. Нека је свештеник постави пред ГОСПОДА и нека на њу у целости примени овај закон. Муж неће бити крив за грех, али жена ће сносити последице свога греха.«
4. Mojsijeva 5:11-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima, kaži im: ’Ako nečija žena zastrani i tako mu se izneveri, pa neko legne s njom, a njen muž ne zna za to, i ona prikrije da se onečistila, ali nema svedoka protiv nje pošto nije bila uhvaćena na delu; ako ga obuzme duh ljubomore, te posumnja da mu se žena onečistila, ili ga obuzme ljubomora, pa posumnja na ženu, iako se nije onečistila, neka muž dovede svoju ženu k svešteniku. Neka donese sa sobom i prinos za nju: desetinu efe ječmenog brašna. Neka ga ne preliva uljem i neka ne meće na njega tamjana, jer je to žitna žrtva za ljubomoru, žitna žrtva za spomen radi sećanja na krivicu. Zatim neka je sveštenik privede i postavi pred Gospoda. Neka sveštenik uzme svete vode u zemljanu posudu, i neka uzme nešto prašine s poda Prebivališta i stavi je u vodu. Pošto je sveštenik postavio ženu pred Gospodom, neka joj raspusti kosu, a na njene ruke neka položi žitnu žrtvu za spomen, što je žitna žrtva za ljubomoru. Sveštenik neka uzme u svoje ruke vodu gorčine koja donosi prokletstvo. Tada neka je sveštenik zakune i kaže ženi: ’Ako nijedan čovek nije legao sa tobom, i ako nisi zastranila i onečistila se dok si bila pod vlašću svoga muža, neka ti ne naudi ova voda gorčine koja donosi prokletstvo. A ako si zastranila i onečistila se dok si bila pod vlašću svoga muža, te je neki čovek osim tvoga muža legao s tobom“ – tu neka sveštenik zakune ženu ovom kletvom i kaže joj – „neka te Gospod učini predmetom proklinjanja i kletve usred tvoga naroda; neka Gospod učini da ti materica usahne a stomak ti otekne. Neka ova voda gorčine, koja donosi prokletstvo, uđe u tvoju utrobu i učini da ti stomak otekne a materica ti usahne!’ A žena neka kaže na to: ’Amin, Amin!’ Neka sveštenik napiše ova prokletstva na list i spere ih u vodi gorčine. Zatim neka da ženi da popije vodu gorčine koja donosi prokletstvo, kako bi voda gorčine koja donosi prokletstvo ušla u nju i izazvala gorčinu. Potom neka sveštenik uzme iz ženinih ruku žitnu žrtvu za ljubomoru, podigne je pred Gospodom i donese je na žrtvenik. Onda neka sveštenik zahvati pregršt od žitne žrtve, kao njen spomen, i spali to na žrtveniku. Konačno, neka da ženi da popije vodu. Kad je napoji vodom, ako se oskrnavila i izneverila svome mužu, voda prokletstva će ući u nju i izazvati gorčinu, pa će joj stomak oteći a materica joj usahnuti; tako će ta žena postati prokletstvom u svom narodu. A ako se žena nije oskrnavila, neće joj biti ništa, te će moći da rađa potomstvo. Ovo je zakon o ljubomori, kad žena zastrani i onečisti se dok je pod vlašću svoga muža, ili kad čoveka obuzme duh ljubomore, pa posumnja na ženu. Tada neka sveštenik postavi ženu pred Gospoda i primeni na njoj sav ovaj zakon. Čovek će biti oslobođen krivice, a žena će ispaštati za svoju krivicu.’“
4. Mojsijeva 5:11-31 Нови српски превод (NSP)
Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима, кажи им: ’Ако нечија жена застрани и тако му се изневери, па неко легне с њом, а њен муж не зна за то, и она прикрије да се онечистила, али нема сведока против ње пошто није била ухваћена на делу; ако га обузме дух љубоморе, те посумња да му се жена онечистила, или га обузме љубомора, па посумња на жену, иако се није онечистила, нека муж доведе своју жену к свештенику. Нека донесе са собом и принос за њу: десетину ефе јечменог брашна. Нека га не прелива уљем и нека не меће на њега тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, житна жртва за спомен ради сећања на кривицу. Затим нека је свештеник приведе и постави пред Господа. Нека свештеник узме свете воде у земљану посуду, и нека узме нешто прашине с пода Пребивалишта и стави је у воду. Пошто је свештеник поставио жену пред Господом, нека јој распусти косу, а на њене руке нека положи житну жртву за спомен, што је житна жртва за љубомору. Свештеник нека узме у своје руке воду горчине која доноси проклетство. Тада нека је свештеник закуне и каже жени: ’Ако ниједан човек није легао са тобом, и ако ниси застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, нека ти не науди ова вода горчине која доноси проклетство. А ако си застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, те је неки човек осим твога мужа легао с тобом“ – ту нека свештеник закуне жену овом клетвом и каже јој – „нека те Господ учини предметом проклињања и клетве усред твога народа; нека Господ учини да ти материца усахне а стомак ти отекне. Нека ова вода горчине, која доноси проклетство, уђе у твоју утробу и учини да ти стомак отекне а материца ти усахне!’ А жена нека каже на то: ’Амин, Амин!’ Нека свештеник напише ова проклетства на лист и спере их у води горчине. Затим нека да жени да попије воду горчине која доноси проклетство, како би вода горчине која доноси проклетство ушла у њу и изазвала горчину. Потом нека свештеник узме из жениних руку житну жртву за љубомору, подигне је пред Господом и донесе је на жртвеник. Онда нека свештеник захвати прегршт од житне жртве, као њен спомен, и спали то на жртвенику. Коначно, нека да жени да попије воду. Кад је напоји водом, ако се оскрнавила и изневерила своме мужу, вода проклетства ће ући у њу и изазвати горчину, па ће јој стомак отећи а материца јој усахнути; тако ће та жена постати проклетством у свом народу. А ако се жена није оскрнавила, неће јој бити ништа, те ће моћи да рађа потомство. Ово је закон о љубомори, кад жена застрани и онечисти се док је под влашћу свога мужа, или кад човека обузме дух љубоморе, па посумња на жену. Тада нека свештеник постави жену пред Господа и примени на њој сав овај закон. Човек ће бити ослобођен кривице, а жена ће испаштати за своју кривицу.’“
4. Mojsijeva 5:11-31 Sveta Biblija (SRP1865)
Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi: Kaži sinovima Izrailjevim i reci im: èija bi žena zastranila te bi mu zgriješila, I drugi bi je obležao, a muž njezin ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svjedoka na nju, niti bi se zatekla, A njemu bi došla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu došla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju ženu, a ona ne bi bila oskvrnjena; Onda neka muž dovede ženu svoju k svešteniku, i neka donese za nju prinos njezin, deseti dio efe brašna jeèmenoga, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene grijeh; I neka je sveštenik privede i postavi pred Gospodom. I neka uzme sveštenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u šatoru neka uzme i uspe u vodu. I postavivši sveštenik ženu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a sveštenik neka drži u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo. I neka sveštenik zakune ženu, i reèe joj: ako nije niko spavao s tobom, i ako nijesi zastranila od muža svojega na neèistotu, neka ti ne bude ništa od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo. Ako li si zastranila od muža svojega i oskvrnila se, i kogod drugi osim muža tvojega spavao s tobom, Tada sveštenik zaklinjuæi ženu neka je prokune i reèe ženi: da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom uèinivši da ti bedro spadne a trbuh oteèe. I neka ti ova voda prokleta uðe u crijeva da ti oteèe trbuh i da ti bedro spadne. A žena neka reèe: amin, amin. Tada neka napiše sveštenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom. I neka da ženi da se napije gorke vode proklete da uðe u nju voda prokleta i bude gorka. I neka uzme sveštenik iz ruku ženi dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru. I neka uzme sveštenik u šaku od dara njezina spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da ženi vodu da popije. A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i uèinila nevjeru mužu svojemu, onda æe uæi voda prokleta u nju i postaæe gorka, i trbuh æe joj oteæi i spasti bedro, i ona æe žena postati uklin u narodu svojem. Ako li se ne bude oskvrnila žena, nego bude èista, neæe joj biti ništa i imaæe djece. Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad žena zastrani od muža svojega i oskvrni se; Ili kad kome doðe sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na ženu svoju i postavi je pred Gospodom i svrši joj sveštenik sve po ovom zakonu. I muž da je prost od grijeha, ali žena da nosi svoje bezakonje.