Rimljanima 2:2-11 - Упореди све верзије

Podeli

Međutim, Bog u skladu sa istinom sudi onima koji takvo što čine. Misliš li, o, čoveče koji sudiš onima koji čine takve stvari, a sam činiš isto, da ćeš izbeći Božiji sud? Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, a ne znaš da te njegova dobrota vodi k pokajanju? Ti svojom tvrdokornošću i nepokajanim srcem prikupljaš sebi kaznu za dan Božijeg gneva, kada će se otkriti njegov pravedni sud, pa će svakom uzvratiti po njegovim delima. Onima što traže slavu, čast i besmrtnost, ustrajno čineći dobra dela, daće večni život. A onima što su častohlepni i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju nepravednosti, sledi Božiji gnev i ljutnja. Nevolja i muka snaći će svakog čoveka koji uporno čini zlo, prvo Jevrejina, a onda i Grka. A slava, čast i mir sleduju svakome ko čini dobro, prvo Jevrejinu, a onda i Grku. Bog, naime, nije pristran.

A znamo da je sud Božji prav na one koji to čine. Nego pomišljaš li, o čoveče koji sudiš onima koji to čine, i sam činiš to! da ćeš ti pobeći od suda Božijeg? Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi? Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji će se pokazati pravedni sud Boga, koji će dati svakome po delima njegovim: Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev. Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Jevrejina i Grka; a slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku; jer Bog ne gleda ko je ko.

А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању? Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. Бог ће сваком узвратити према његовим делима. Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, јер Бог не гледа ко је ко.

Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а сам чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, па ће сваком узвратити по његовим делима. Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. Бог, наиме, није пристран.

А знамо да бог по истини суди онима који тако шта чине. Или мислиш, човече, ти што судиш онима који чине тако шта, а исто чиниш, да ћеш избећи суд Божји? Или не мариш за богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, и не знаш да те Божја доброта води покајању? Али својом тврдоглавошћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривења праведног суда Божјег, који ће свакоме узвратити по његовим делима; онима који у истрајности чине добро и траже славу, час и непропадљивост даће вечни живот, а онима што пркосе и остају непокорни истини, а злу послушни, гнев и љутњу. Невоља и мука на сваку душу човека који чини зло, прво Јудејца, па Грка. А слава, част и мир свакоме који чини добро, прво Јудејцу, па Грку. Јер Бог не гледа ко је ко.