Rimljanima 6:1-16 - Упореди све верзије

Podeli

Šta ćemo, dakle, reći? Treba li da nastavimo sa životom u grehu da bi se milost uvećala? Nikako! Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje živeti u njemu? Ili, zar ne znate da smo mi, koji smo krštenjem sjedinjeni s Hristom Isusom, istim krštenjem sjedinjeni i s njegovom smrću? Tako smo, dakle, krštenjem sahranjeni s Hristom u njegovu smrt, da bismo, kao što je Hrist ustao iz mrtvih Očevom slavnom silom, i mi mogli da živimo novim životom. Ako smo se, dakle, saživeli sa slikom njegove smrti, onda ćemo se saživeti i sa slikom njegovog vaskrsenja. Znamo, naime, da je naš stari čovek razapet s Hristom, da se obesnaži naše telo, te da ne budemo više robovi grehu. Jer, onaj koji je mrtav, oslobođen je od greha. No, ako smo umrli sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa njim. Znamo, naime, da je Hristos ustao iz mrtvih i da nikada više neće umreti, jer smrt više ne vlada nad njim. Jer, kad je Hristos umro, umro je grehu jednom za svagda; a život koji sada živi, živi za Boga. Tako i vi sebe smatrajte mrtvima grehu, a živima Bogu u Hristu Isusu. Prema tome, greh ne sme više carevati u vašim smrtnim telima; ne pokoravajte se njegovim željama. Ne predajte svoje udove da služe kao oruđe nepravde, nego predajte sebe Bogu kao oni koji su podignuti iz smrti u život, dajući svoje udove Bogu da služe kao oruđe pravednosti. Neće greh vladati nad vama, jer niste pod Zakonom, nego pod milošću. Da li to znači da ćemo grešiti zato što nismo više pod Zakonom, nego pod milošću? Nikako! Ili, zar ne znate da kada se predate nekome na ropsku pokornost, vi ste u stvari robovi onome kome se pokoravate – bilo grehu koji vodi u smrt, bilo poslušnosti koja vodi k pravednosti?

Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj! Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu? Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim; niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oružje pravde. Jer greh neće vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaću. Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj! Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?

Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – јер ко је умро, решио се греха. Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу. Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу. Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност.

Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христ устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог васкрсења. Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога. Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу. Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности?

Шта ћемо, дакле, речи? Да останемо и даље у греху да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми који смо умрли греху и даље у њему живети? Или не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења. То знамо да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро – опростио се греха. Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над њим. Што је, наиме, умро – умро је греху једном засвагда, а што живи – Богу живи. Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Стога, нека не царује грех у вашем смртном телу – да слушате његове пожуде, и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности. Јер грех неће више имати власти над вама; нисте, наиме, више под законом, него под благодаћу. Шта онда? Да грешимо зато што нисмо под законом него под благодаћу? Далеко од тога. Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, коме се у покорности као слуге предајете: или греха за смрт, или послушности за праведност?