Knjiga o Ruti 2:11-20
Knjiga o Ruti 2:11-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Воз јој одговори: „Ја сам чуо шта си све учинила за свекрву своју после смрти мужа свога. Оставила си оца свога, мајку своју и завичај, па си дошла у народ који ниси раније познавала. Господ нека ти плати за твоје дело. Потпуно нека ти плати Господ, Бог Израиљев, зато што си дошла да се склониш под његова крила.” Она рече: „Нашла сам милост у очима твојим, господару. Ти си ме утешио и љубазно се обратио слушкињи својој иако нисам једна од твојих слушкиња.” Кад је било време ручку, Воз јој рече: „Дођи овамо и једи хлеб. Умочи свој залогај у сирће.” Она оде покрај жетелаца, а он стави пред њу пржена зрна. Она је јела, наситила се и још јој претече. Потом устаде да даље пабирчи. Воз заповеди својим момцима: „Нека она пабирчи и међу снопљем и немојте јој бранити. Испуштајте од својих снопова, остављајте јој нека купи и немојте је прекоревати.” Тако је она пабирчила до вечери. Затим истресе то што је скупила. Било је око ефе јечма. Она узе своје и оде у град. Свекрва њена виде колико је напабирчила. Тада она извади и даде јој оно што је претекло пошто се наситила. Свекрва јој рече: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који ти је указао пажњу.” Онда она исприча свекрви својој код кога је радила и рече: „Човек код кога сам радила зове се Воз.” Тада Нојемина рече снахи својој: „Нека Господ благослови онога ко не ускраћује милост своју ни живима ни мртвима.” Још јој рече Нојемина: „Тај човек је нама род, један од заштитника наших.”
Knjiga o Ruti 2:11-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А Вооз јој одговори: »Рекли су ми шта си све учинила за своју свекрву после смрти свога мужа – како си отишла од свога оца и мајке и из свога завичаја и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала. Нека ти ГОСПОД плати за оно што си учинила. Нека те богато награди ГОСПОД, Бог Израелов, под чија крила си дошла да се склониш.« »Дај да и даље налазим милост у твојим очима, господару«, рече Рута. »Утешио си ме и љубазно си говорио са мном, својом слушкињом, иако нисам равна ниједној од твојих слушкиња.« Када је било време ручка, Вооз јој рече: »Дођи овамо, па једи хлеба, умачући га у сирће.« Она седе крај жетелаца, а он јој пружи пржених зрна. Јела је док се није најела, и још јој претече. Када је устала да даље пабирчи, Вооз заповеди својим слугама: »Ако пабирчи и међу сноповима, не прекоревајте је. Чак и намерно испуштајте класје из руковети и остављајте га да га она покупи, и не грдите је.« Тако је она пабирчила све до вечери, а онда овршила све што је сакупила – око једне ефе јечма. Она то узе и врати се у град, и њена свекрва виде колико је накупила. Рута извади и оно што јој је претекло од ручка и даде Нооми. »Где си то пабирчила данас?« упита је свекрва. »Где си радила? Нека је благословен онај који је на тебе обратио пажњу!« Тада она исприча свекрви код кога је радила и рече: »Човек код кога сам данас радила зове се Вооз.« »Благословио га ГОСПОД, који није престао да показује љубав и према живима и према мртвима!« рече Нооми својој снахи и додаде: »Тај човек је наш близак род, један од наших рођака-откупитеља.«
Knjiga o Ruti 2:11-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Voz joj odgovori: „Rekli su mi sve što si učinila za svoju svekrvu posle smrti tvoga muža; kako si ostavila svoga oca i svoju majku, i svoju rodnu zemlju, i otišla k narodu koji nisi ranije poznavala. Neka te Gospod nagradi za tvoje dobro delo. Gospod, Bog Izrailjev, neka ti obilato uzvrati, kad si došla da se skloniš pod njegova krila.“ Ona odgovori: „O, samo da i dalje uživam tvoju naklonost, moj gospodaru! Jer, ti si me utešio, i ljubazno govorio svojoj sluškinji, iako nisam tvoja sluškinja.“ Kad je bilo vreme obedu, Voz joj reče: „Hodi ovamo, pojedi hleba i umoči zalogaj u sirće.“ Ona je sela pored žeteoca, a on joj je dao prženog zrna. Jela je i nasitila se, i još joj je ostalo. Kad je ustala da pabirči dalje, Voz zapovedi svojim momcima: „Neka pabirči i između klasja, i nemojte joj prigovarati. Nego, vi još navlaš ispuštajte po neki klas iz naramaka. Ostavite joj da kupi, i ne prekorevajte je.“ Ruta je pabirčila na njivi do večeri, a onda je ovršila što je napabirčila. Bilo je oko efe ječma. Zatim je ponela i došla u grad. Kad je njena svekrva videla koliko je napabirčila, i kad je Ruta izvadila i dala joj što joj je ostalo od ručka, upitala ju je: „Gde si pabirčila danas? Gde si radila? Neka je blagosloven onaj koji se obazreo na tebe.“ Tada je Ruta ispričala svojoj svekrvi kod koga je radila. Rekla je: „Čovek kod koga sam danas radila zove se Voz.“ Nojemina reče na to svojoj snahi: „Neka ga Gospod blagoslovi, kad nije uskratio milosti ni živima ni mrtvima.“ Nojemina dodade: „Taj čovek nam je rođak i jedan od naših staratelja.“
Knjiga o Ruti 2:11-20 Нови српски превод (NSP)
Воз јој одговори: „Рекли су ми све што си учинила за своју свекрву после смрти твога мужа; како си оставила свога оца и своју мајку, и своју родну земљу, и отишла к народу који ниси раније познавала. Нека те Господ награди за твоје добро дело. Господ, Бог Израиљев, нека ти обилато узврати, кад си дошла да се склониш под његова крила.“ Она одговори: „О, само да и даље уживам твоју наклоност, мој господару! Јер, ти си ме утешио, и љубазно говорио својој слушкињи, иако нисам твоја слушкиња.“ Кад је било време обеду, Воз јој рече: „Ходи овамо, поједи хлеба и умочи залогај у сирће.“ Она је села поред жетеоца, а он јој је дао прженог зрна. Јела је и наситила се, и још јој је остало. Кад је устала да пабирчи даље, Воз заповеди својим момцима: „Нека пабирчи и између класја, и немојте јој приговарати. Него, ви још навлаш испуштајте по неки клас из нарамака. Оставите јој да купи, и не прекоревајте је.“ Рута је пабирчила на њиви до вечери, а онда је овршила што је напабирчила. Било је око ефе јечма. Затим је понела и дошла у град. Кад је њена свекрва видела колико је напабирчила, и кад је Рута извадила и дала јој што јој је остало од ручка, упитала ју је: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који се обазрео на тебе.“ Тада је Рута испричала својој свекрви код кога је радила. Рекла је: „Човек код кога сам данас радила зове се Воз.“ Нојемина рече на то својој снахи: „Нека га Господ благослови, кад није ускратио милости ни живима ни мртвима.“ Нојемина додаде: „Тај човек нам је рођак и један од наших старатеља.“
Knjiga o Ruti 2:11-20 Sveta Biblija (SRP1865)
A Voz odgovori i reèe joj: èuo sam ja sve što si èinila svekrvi svojoj po smrti muža svojega, i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kojega nijesi znala prije. Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva, kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš. A ona reèe: naðoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utješio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nijesam kao jedna od tvojih sluškinja. A Voz joj reèe: kad bude vrijeme jesti, doði ovamo i jedi hljeba i umoèi zalogaj svoj u ocat. I ona sjede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženijeh zrna, i ona jede i nasiti se, i preteèe joj. Potom usta da pabirèi. A Voz zapovjedi momcima svojim govoreæi: neka pabirèi i meðu snopovima, nemojte da je zastidite. Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je. I ona pabirèi na njivi do veèera, i ovrše što napabirèi, i doðe oko efe jeèma. I uzevši otide u grad, i vidje svekrva njezina šta je napabirèila; a ona izvadi i dade joj i ono što joj je preteklo pošto se nasitila. I reèe joj svekrva: gdje si pabirèila danas? i gdje si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreæi: ime je èovjeku kod kojega sam danas radila Voz. A Nojemina reèe snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reèe joj Nojemina: taj je èovjek nama rod, i jedan od osvetnika naših.