Rimljanima 9
9
Bog i judejski narod
1Govorim istinu u Hristu. Moja savest mi po Svetom Duhu svedoči da ne lažem, 2kad kažem da osećam veliku žalost i da me srce neprestano boli 3za svoju braću, moje srodnike po telesnom poreklu. Radi njih bih želeo da sam budem proklet i odvojen od Hrista. 4Oni su Izrailjci: njima pripada sinovstvo, slava, savezi, njima je dan Zakon, bogosluženje i obećanja. 5Njihovi su i preci, a od njih vodi ljudsko poreklo i Hristos, koji je nad svima Bog. Njemu nek je slava doveka! Amin.
6Ipak, Božija reč nije zatajila. Jer nisu svi koji su po rođenju Izrailjci, pravi Izrailjci, 7niti su Avrahamova deca svi koji su njegovo potomstvo, nego: „Preko Isaka će se tvoje potomstvo nastaviti.“ 8To znači da deca po telesnom poreklu nisu Božija deca. Samo se deca rođena na osnovu obećanja računaju u Avrahamovo potomstvo. 9Ovo je reč obećanja: „Doći ću u ovo vreme, i Sara će imati sina.“ 10I ne samo ona. Na isti način je i Reveka začela s našim praocem Isakom. 11Naime, sinovi se tada još nisu bili rodili, niti su učinili ni dobro ni zlo. Tada joj je Bog, da bi učinio trajnom odluku o izabranju, 12koje ne zavisi od učinjenih dela, nego od onoga koji poziva, rekao: „Stariji će mlađemu služiti.“ 13Baš kao što je napisano:
„Jakova sam zavoleo,
a Isava zamrzeo.“
14Dakle, šta da kažemo? Da li je Bog nepravedan? Nikako! 15Jer je Mojsiju rekao: „Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.“ 16Prema tome, ništa ne zavisi od nečije želje ili truda, nego od Boga koji se smiluje. 17Pismo, naime, kaže faraonu:
„Podigao sam te da na tebi pokažem svoju silu,
i da se moje ime razglasi po celom svetu.“
18Prema tome, smiluje se na koga hoće, i otvrdne koga hoće.
19Ali ti ćeš mi reći: „Zašto onda Bog i dalje traži krivicu na ljudima? Jer, ko može da se suprotstavi njegovoj volji?“ 20Čoveče, pa ko si ti da se raspravljaš s Bogom? Hoće li glinena posuda reći onome koji ju je načinio: „Zašto si me takvom načinio?“ 21Konačno, zar grnčar nema pravo da od iste gline načini jednu posudu za svečane prilike, a drugu za svakodnevnu upotrebu? 22A šta ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i obznani svoju moć, s velikim strpljenjem podnosio posude gneva, one koji su dozreli za propast? 23On je to učinio kako bi objavio bogatstvo svoje slave na posudama njegovog milosrđa, koje je unapred pripremio za njegovu slavu. 24To smo mi, koje je Bog pozvao ne samo od Jevreja, nego i od neznabožaca. 25Kao što kaže prorok Osija:
„Narod koji nije moj narod
nazvaću svojim narodom,
i onu koja nije voljena, voljenom.“
26„A na mestu gde im se reklo:
’Vi niste narod moj’,
nazvaće se ’sinovima živoga Boga.’“
27A Isaija kliče o Izrailju:
„Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak na morskoj obali,
samo će se ostatak spasti,
28jer Gospod će ispuniti svoju reč,
ostvariti je na zemlji.“
29Kao što je prorok Isaija prorekao:
„Da nam Gospod nad vojskama
nije ostavio potomstvo,
bili bismo kao Sodoma
i nalik na Gomoru.“
30Dakle, šta ćemo zaključiti? Da su neznabošci, koji se nisu trudili da steknu pravednost pred Bogom, stekli tu pravednost, pravednost do koje se dolazi verom. 31Međutim, narod izrailjski, koji je težio za zakonom koji bi vodio k pravednosti, nije dostigao taj zakon. 32Zašto? Zato što nisu nastojali da do njega dođu verom, nego delima. Tako su se spotakli o kamen. 33Kao što je u Pismu napisano:
„Evo, postavljam na Sionu kamen za spoticanje
i stenu za posrtanje.
Ali, ko u njega poveruje,
neće se postideti.“
Currently Selected:
Rimljanima 9: NSPL
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
