1. Mojsijeva 8
8
1Ipak, Bog se setio Noja i svih životinja i sve stoke što je bila s njim u plovilu; pokrenuo je vetar da duva nad zemljom i voda se povukla. 2Zatvorili su se izvori bezdana i okna na nebesima, te je pljusak sa neba prestao. 3Voda se postepeno povlačila sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana voda je opala. 4A sedamnaestoga dana sedmog meseca plovilo se zaustavilo na bregovima Ararata. 5Voda je neprestano opadala do desetog meseca, a prvog dana tog meseca su se pokazali planinski vrhovi.
6Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, 7pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. 8Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. 9Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. 10Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. 11Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. 12Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila.
13Šest stotina prve godine Nojevog života, prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. 14Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva.
15Bog reče Noju: 16„Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom. 17Sa sobom povedi sva živa bića, sve životinje koje su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što puze po zemlji. Neka vrve zemljom, plode se i množe se po zemlji!“
18I Noje izađe sa svojim sinovima, sa svojom ženom i sa ženama svojih sinova. 19I sve životinje, svi gmizavci, sve ptice, sva stvorenja što puze po zemlji izađu iz plovila, vrsta za vrstom.
20Tada Noje sagradi žrtvenik Gospodu, te uzme od sve čiste stoke i svih čistih ptica i prinese na žrtveniku žrtve svespalnice. 21Gospod omirisa ugodni miris, pa reče u svom srcu: „Nikad više neću zemlju izručiti prokletstvu zbog čoveka, jer su čovekove namere zle od detinjstva, niti ću ikad više uništiti sva živa bića koja sam stvorio.
22Sve dok bude zemlje,
setve i žetve,
studeni i vrućine,
leta i zime,
dana i noći,
nikada neće prestati.“
Tällä hetkellä valittuna:
1. Mojsijeva 8: NSPL
Korostus
Jaa
Kopioi
Haluatko, että korostuksesi tallennetaan kaikille laitteillesi? Rekisteröidy tai kirjaudu sisään
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
1. Mojsijeva 8
8
1Ipak, Bog se setio Noja i svih životinja i sve stoke što je bila s njim u plovilu; pokrenuo je vetar da duva nad zemljom i voda se povukla. 2Zatvorili su se izvori bezdana i okna na nebesima, te je pljusak sa neba prestao. 3Voda se postepeno povlačila sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana voda je opala. 4A sedamnaestoga dana sedmog meseca plovilo se zaustavilo na bregovima Ararata. 5Voda je neprestano opadala do desetog meseca, a prvog dana tog meseca su se pokazali planinski vrhovi.
6Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, 7pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. 8Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. 9Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. 10Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. 11Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. 12Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila.
13Šest stotina prve godine Nojevog života, prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. 14Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva.
15Bog reče Noju: 16„Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom. 17Sa sobom povedi sva živa bića, sve životinje koje su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što puze po zemlji. Neka vrve zemljom, plode se i množe se po zemlji!“
18I Noje izađe sa svojim sinovima, sa svojom ženom i sa ženama svojih sinova. 19I sve životinje, svi gmizavci, sve ptice, sva stvorenja što puze po zemlji izađu iz plovila, vrsta za vrstom.
20Tada Noje sagradi žrtvenik Gospodu, te uzme od sve čiste stoke i svih čistih ptica i prinese na žrtveniku žrtve svespalnice. 21Gospod omirisa ugodni miris, pa reče u svom srcu: „Nikad više neću zemlju izručiti prokletstvu zbog čoveka, jer su čovekove namere zle od detinjstva, niti ću ikad više uništiti sva živa bića koja sam stvorio.
22Sve dok bude zemlje,
setve i žetve,
studeni i vrućine,
leta i zime,
dana i noći,
nikada neće prestati.“
Tällä hetkellä valittuna:
:
Korostus
Jaa
Kopioi
Haluatko, että korostuksesi tallennetaan kaikille laitteillesi? Rekisteröidy tai kirjaudu sisään
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.