Matej 27:1-56

Rano ujutro svi svećenički poglavari i narodni starješine dogovorili su se da ubiju Isusa. Zatim su ga svezali, odveli i predali upravitelju Pilatu. Kad je Juda, koji ga je izdao, vidio da je Isus osuđen, požalio je zbog onoga što je učinio pa je svećeničkim poglavarima i starješinama vratio trideset srebrnjaka. Rekao je: »Pogriješio sam što sam predao nevinog čovjeka, da ga ubiju.« No oni su rekli: »Što se to nas tiče? To je tvoja stvar!« Tada je Juda bacio srebrnjake u Hram, otišao i objesio se. Svećenički su poglavari uzeli srebrnjake i rekli: »Protivi se našem Zakonu da ih stavimo u hramsku blagajnu jer su plaća za krv.« Stoga su odlučili kupiti za njih lončarevu njivu da bude groblje za strance. Njiva je do danas poznata kao Krvava njiva. Tako se ispunilo što je rekao prorok Jeremija: »Uzeli su trideset srebrnjaka. Toliko su Izraelci odlučili platiti za njegov život. I tim su novcem kupili lončarevu njivu, kao što im je Gospodin naredio.« U međuvremenu, Isusa su doveli pred upravitelja i on ga je upitao: »Jesi li ti kralj Židova?« Isus je rekao: »Ti tako kažeš.« A dok su ga svećenički poglavari i starješine optuživali, ništa nije odgovarao. Tada ga je Pilat upitao: »Zar ne čuješ što sve protiv tebe svjedoče?« No Isus mu nije odgovorio ni na jedno pitanje pa se Pilat jako čudio. Upravitelj je običavao svakoga blagdana pustiti narodu jednoga zatvorenika po njihovoj želji. U to su vrijeme imali zloglasnoga zatvorenika zvanog Baraba. Kad se narod okupio, Pilat je upitao: »Koga želite da vam oslobodim: Barabu ili Isusa koji se zove Krist?« Pilat je, naime, znao da su mu Isusa predali iz zavisti. Dok je Pilat sjedio na sudačkoj stolici, njegova mu je žena poručila: »Nemoj učiniti ništa protiv toga nevinog čovjeka. Cijeli sam dan uznemirena zbog sna koji sam sanjala o njemu.« No svećenički poglavari i starješine nagovorili su narod da od Pilata zatraži da pusti Barabu, a Isusa da pogubi. Tada ih je upravitelj upitao: »Kojega od ove dvojice želite da vam oslobodim?« Odgovorili su: »Barabu!« Pilat ih je upitao: »Što da onda učinim s Isusom zvanim Krist?« »Neka se razapne!« svi su odgovorili. Pilat je upitao: »Zašto? Kakav je zločin počinio?« A oni su još glasnije vikali: »Razapni ga!« Kako je Pilat vidio da time ništa ne postiže i da nastaje sve veći metež, uzeo je vode i pred narodom oprao ruke, rekavši: »Nevin sam za smrt ovog pravednika. Odgovornost pada na vas.« A sav je narod odgovorio: »Njegova smrt neka padne na nas i na našu djecu!« Pilat im je tada oslobodio Barabu, a Isusa je izbičevao i zatim predao da ga razapnu. Onda su upraviteljevi vojnici odveli Isusa u upraviteljevu palaču i oko njega okupili cijelu skupinu vojnika. Zatim su ga svukli i prebacili na njega grimizni ogrtač. Ispleli su krunu od trnja i stavili mu je na glavu, a u desnu su mu ruku stavili trsku. Kleknuli su pred njega i rugali mu se govoreći: »Živio kralj Židova!« Zatim su pljuvali po njemu i udarali ga trskom po glavi. Kad su mu se prestali izrugivati, uzeli su s njega ogrtač i obukli mu njegovu odjeću te ga odveli da ga razapnu. Dok su izlazili iz grada, naišli su na nekog čovjeka iz Cirene koji se zvao Šimun te su ga prisilili da nosi Isusov križ. Kad su došli do mjesta zvanoga Golgota, što znači Lubanja, dali su Isusu da pije vino pomiješano sa žuči. No kad ga je okusio, nije htio piti. Tada su ga razapeli i bacanjem kocke razdijelili njegovu odjeću među sobom. Zatim su ondje sjeli i čuvali ga. Iznad glave su mu stavili natpis na kojem je bila napisana njegova optužba: »Ovo je Isus, kralj Židova.« Zajedno s njim razapeli su i dvojicu razbojnika — jednoga s njegove desne strane, a drugoga s lijeve. Prolaznici su ga vrijeđali. Mahali su glavama i govorili: »Ti, koji si rekao da možeš srušiti Hram i za tri dana ponovo ga sagraditi, spasi samoga sebe! Ako si Božji Sin, siđi s križa!« Slično su mu se rugali i svećenički poglavari, zajedno s učiteljima Zakona i starješinama. Govorili su: »Spasio je druge, ali ne može spasiti samog sebe. On je kralj Izraela pa neka sada siđe s križa i mi ćemo mu povjerovati. Uzda se u Boga, pa neka ga on spasi, ako želi. Ta sam je rekao: ‘Ja sam Božji Sin.’« Na isti su ga način vrijeđali i razbojnici koji su s njim bili razapeti. Od podneva pa do tri sata po cijeloj je zemlji zavladala tama. Oko tri sata Isus je povikao jakim glasom: »Eli, Eli! Lema sabahthani?«, što znači: »Bože moj, Bože moj! Zašto si me ostavio?« To su čuli neki koji su ondje stajali pa su rekli: »Zove Iliju.« Jedan od njih odmah je otrčao, uzeo spužvu, natopio je octom te je stavio na štap i ponudio Isusu da pije. A ostali su govorili: »Stani da vidimo hoće li doći Ilija da ga spasi.« Isus je još jednom povikao jakim glasom, a potom je izdahnuo. Istoga se trena zastor u Hramu razderao popola, od vrha do dna. Zemlja se potresla, a stijene su se raspucale. Grobovi su se otvorili i uskrsla su tijela mnogih umrlih Božjih ljudi. Nakon Isusovog uskrsnuća izašli su iz grobova i otišli u Sveti Grad te se pokazali mnogima. Kad su časnik i oni koji su s njim čuvali Isusa vidjeli potres i ostale događaje, jako su se prestrašili i rekli: »Ovaj je zaista bio Božji Sin!« Tamo su bile i mnoge žene koje su sve to izdaleka promatrale. Pratile su Isusa još iz Galileje i služile mu. Među njima su bile Marija Magdalena, Marija, majka Jakovljeva i Josipova te majka Zebedejevih sinova.