Matej 26:36-44 - Compare All Versions

Podijeli

Zatim je Isus otišao s učenicima u mjesto zvano Getsemani pa im rekao: »Sjednite, dok ja odem onamo moliti.« Sa sobom je poveo Petra i obojicu Zebedejevih sinova. No obuzela ga je tuga i tjeskoba pa im je rekao: »Moja je duša nasmrt žalosna. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!« Otišao je malo dalje od njih, pao licem na zemlju i počeo moliti, govoreći: »Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša! No neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.« Tada se vratio učenicima i našao ih kako spavaju pa je rekao Petru: »Tako, niste mogli ostati budni sa mnom ni jedan sat! Bdijte i molite, da ne padnete u iskušenje! Vaš duh želi činiti što je dobro, ali tijelo je slabo.« Ponovo je otišao od njih i molio govoreći: »Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša, neka se izvrši tvoja volja!« Zatim se vratio i opet ih je našao kako spavaju. Oči su im se same sklapale. Ostavio ih je i ponovo otišao pa je molio i treći put istim riječima.

Tada je Isus došao s njima na mjesto zvano Getsemani pa rekao učenicima: “Sjednite tu dok ja ne odem onamo pomoliti se.” I sa sobom je poveo Petra i oba sina Zebedejeva, te je počeo žalovati i biti jako potišten. Tada im je rekao: “Duša mi je vrlo žalosna, sve do smrti. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!” I otišao je malo dalje, pao na lice svoje te molio govoreći: “Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš!” Onda je došao k učenicima i našao ih pozaspale pa je rekao Petru: “Što, niste li mogli jedan sat probdjeti sa mnom?” Bdijte i molite da ne uđete u iskušenje! Duh je, doista, spreman, ali je tijelo slabo.” Ponovo je, po drugi put, otišao i pomolio se govoreći: “Oče moj, ako nije moguće da me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja!” I ponovo je došao k njima te ih našao pozaspale, jer su im oči bile otežale. Onda ih je ostavio, ponovo otišao i pomolio se po treći put govoreći iste riječi.

Isus dođe s učenicima u maslinik nazvan Getsemani te reče učenicima: “Sjednite ovdje dok se ja odem pomoliti!” Povede sa sobom Petra i obojicu Zebedejevih sinova. Obuzmu ga žalost i tjeskoba. Tada im reče: “Duša mi je nasmrt shrvana tugom. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom.” Ode malo dalje i padne ničice moleći se: “Oče moj! Ako je moguće, poštedi me ove čaše! Ipak, neka bude po tvojoj, a ne po mojoj volji.” Zatim se vrati trojici učenika i nađe ih spavati te reče Petru: “Niste li mogli ni ure probdjeti sa mnom? Ostanite budni i molite se da vas ne bi svladala kušnja! Jer duh je spreman, ali je tijelo slabo.” Ode još jedanput i pomoli se: “Oče moj! Ako nije moguće da me poštediš te čaše, neka bude po tvojoj, a ne po mojoj volji.” I opet ih po povratku nađe spavati jer su im oči otežale. Opet ih ostavi i ode se treći put pomoliti istim riječima.