Еванђеље по Јовану 6
6
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)
1После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, 2а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. 3Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. 4(А приближавала се Пасха, јудејски празник.)
5Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«
6То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.
7Филип му одговори: »Ни двеста динара#6,7 двеста динара Један динар је имао вредност једне наднице. не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«
8А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: 9»Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«
10Исус рече: »Нека људи поседају.«
На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.
12Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
15А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
Исус хода по води
(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)
16Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, 17уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. 18И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. 19Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија#6,19 око … стадија Око пет до шест километара., угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
Исус је хлеб живота
22Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. 23А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. 24Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.
25А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26»Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио#6,27 потврдио Дословно: обележио печатом. Бог Отац.«
28Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«
29А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«
30Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? 31Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘#Пс 78,24-25«
32»Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. 33Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«
34»Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«
35А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. 36Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. 37Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. 38Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. 39А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. 40Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«
41Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«
42»Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«
43»Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. 44»Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 45У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘#Ис 54,13 Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. 46Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. 47Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. 48Ја сам хлеб живота. 49Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. 50А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. 51Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«
52Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«
53»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. 54Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 55Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. 56Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. 58Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«
59Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.
Речи вечнога живота
60Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?#6,60 прихвати Или: слуша.«
61Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68»Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Bible League International