Еванђеље по Јовану 8

8
Жена ухваћена у прељуби
1Исус оде на Маслинску гору, 2па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.
3А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, 4па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. 5Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«
6Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.
А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.
7Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«
8И опет се саже и настави да пише по земљи.
9Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.
10Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«
11»Нико, господару«, одговори она.
А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«#8,11 У најранијим и најпоузданијим рукописима не налазе се стихови 7,53-8,11.
Истинитост Исусовог сведочанства
12Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14»Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. 15Ви судите по људским мерилима#8,15 по људским мерилима Дословно: по телу., а ја не судим ником. 16А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. 17Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. 18Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19А они га упиташе: »Где је твој отац?«
»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
20Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.
Куда ја одлазим, ви не можете доћи
21Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«
22Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«
23А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам#8,24 Ја јесам в. 2. Мојс 3,14; исто и у 28. и 58. стиху., умрећете у својим гресима.«
25Они га упиташе: »Ко си ти?«
»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. 26»Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«
27А они не схватише да им говори о Оцу.
28Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. 29А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«
30И док је то говорио, многи повероваше у њега.
Авраамова деца
31Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. 32Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«
33»Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«
34»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. 35Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. 36Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. 37Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. 38Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца#8,38 Оца … оца Или: Оца. Зато чините оно што сте чули од Оца.
39»Наш отац је Авраам«, одговорише му они.
»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. 40Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. 41Ви чините дела свога оца.«
»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«
Ђавоља деца
42А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. 43Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. 44Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. 45А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. 46Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? 47Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
Пре него што се Авраам родио, Ја јесам
48Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49»Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. 50Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. 51Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52»Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ 53Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54»Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. 55Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. 56Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«
57»Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58»Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.

ハイライト

シェア

コピー

None

すべてのデバイスで、ハイライト箇所を保存したいですか? サインアップまたはサインインしてください。