Еванђеље по Луки 24
24
Васкрсење
(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)
1Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. 2Нађоше камен одваљан са гроба, 3па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. 4И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. 5Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.
А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? 6Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: 7да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«
8Тада се оне сетише Исусових речи, 9па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. 10Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. 11А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. 12Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.
На путу за Емаус
(Мк 16,12-13)
13А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија#24,13 шездесет стадија Око једанаест километара. од Јерусалима, 14и разговарали један с другим о свему што се догодило. 15И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, 16али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.
17»О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.
А они стадоше и снуждише се.
18»Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.
19А Исус упита: »Шта то?«
»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. 20И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. 21Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. 22Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба 23и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. 24Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«
25А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. 26Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«
27И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.
28Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, 29али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«
И он уђе да остане с њима.
30А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. 31Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.
32А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«
33И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима 34како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«
35Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.
Исус се показује ученицима
(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
36Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«
37А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.
38Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? 39Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«
40И када је то рекао, показа им руке и ноге.
41А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«
42Они му дадоше комад печене рибе 43и он га узе и поједе пред њима.
44Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«
45Потом им отвори ум да разумеју Писма, 46па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, 47и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48Ви сте томе сведоци, 49а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«
Вазнесење
(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)
50Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. 51И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. 52А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. 53И стално су били у Храму и благосиљали Бога.
Bible League International