ខគម្ពីរពេញនិយមពី Постање 17

ចែក​រំលែក

Кад је Авраму било деведесет девет година, јави му се Господ и рече му: „Ја сам Бог Свемогући, иди преда мном и непорочан буди.

Зато се нећеш више звати Аврам, већ ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа.

Постављам савез између себе и тебе и потомства твога после тебе – савез вечан. Ја ћу бити Бог твој и потомства твога после тебе.

„Ово је савез мој с тобом: бићеш отац многим народима.

Тада Бог рече: „Заиста ће ти Саара, жена твоја, родити сина и надени му име Исак. Склопићу с њим савез свој, савез вечни с њим и потомством његовим.

Теби и твом потомству после тебе даћу земљу у којој живиш као дошљак, сву земљу хананску у вечни посед, а ја ћу им бити Бог.”

Авраам паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Зар се може родити син човеку од сто година? Зар ће Саара родити у деведесетој?”

Још рече Бог Аврааму: „Твоју жену Сару нећеш више звати Сара, него ће јој име бити Саара.

Обрезиваћете кожицу уда свога. То нека је знак савеза између мене и вас.

Међутим, савез свој ћу држати са Исаком, кога ће ти родити Саара идуће године у ово доба.”

Сваки дечачић међу вама, кад му буде осам дана, нека се обреже, рођен у кући или купљен новцем од странаца, који није из вашег рода. Мора да се обреже и онај који је рођен у кући и онај који је купљен новцем. То ће бити мој савез на вашем телу заувек.