i svaku uznositost koja se protivi bogopoznanju, te zarobljavamo svaku misao da je potčinimo Hristu. Spremni smo da kaznimo svaku neposlušnost, čim postanete potpuno poslušni.
Ipak, vi sudite po spoljašnjosti! Ako je neko uveren da pripada Hristu, neka opet promisli u sebi sledeće: kako je on Hristov, tako smo i mi. Jer, čak i da se više pohvalim našom vlašću, koju nam je Gospod dao radi vašeg izgrađivanja, a ne radi vašeg uništavanja, ne bih se postideo. Ne bih želeo da izgleda da vas plašim svojim poslanicama. Neko, naime, kaže: „Poslanice su mu stroge i silne, ali kad je prisutan, izgled mu je neugledan, a govor nikakav.“ Tome neka bude jasno: što govorimo u poslanicama kad smo daleko, to činimo i kad smo prisutni.
Ne usuđujemo se, naime, da se ubrojimo ili poredimo sa onima koji sami sebe preporučuju. Oni nemaju pravo razumevanje, budući da sebe vrednuju po svojim sopstvenim merilima i porede se sami sa sobom. Ali mi nećemo da se hvalimo preko mere, nego po meri koju nam je odredio Bog. Ta mera se svodi na naš rad među vama. Mi se držimo te granice, da ne bi izgledalo kao da još nismo došli do vas. U stvari, mi smo prvi došli k vama s Radosnom vešću o Hristu. Mi ne prelazimo tu granicu, to jest, ne hvalimo se tuđim radom. Ipak, nadamo se da će se rastom vaše vere proširiti i polje našeg rada među vama, te da ćemo objaviti Radosnu vest preko vaših granica, ne hvaleći se onim što je već postignuto na tuđem polju rada. Nego:
„Ko hoće da se hvali,
neka se hvali Gospodom.“
Naime, nije valjan onaj koji sam sebe preporučuje, nego onaj koga Gospod preporučuje.