O, kad biste podneli malo moga bezumlja! Da, podnesite me! U meni plamti Božija ljubomora zbog vas, jer sam vas zaručio s jednim čovekom, da vas kao čistu devicu izvedem pred Hrista. Plašim se da će vaše misli zastraniti, te da ćete se udaljiti od iskrene i čiste predanosti Hristu, baš kao što je zmija svojim lukavstvom prevarila Evu. Vi, naime, rado podnosite kad neko dođe i propoveda vam drugačijeg Isusa, koga vam mi nismo propovedali, te primate drugačijeg duha od Duha koga ste primili, ili prihvatate drugačiju radosnu vest od one koju ste jednom prihvatili.
Smatram, naime, da ni u čemu ne zaostajem za vašim „preuzvišenim apostolima.“ Jer, ako sam i nevešt u govoru, nisam u znanju, što smo vam, uostalom i pokazali. Jesam li pogrešio što sam se ponizio da biste vi bili uzvišeni, ili zato što sam vam bez naplate navestio Božiju Radosnu vest? Od drugih crkava sam uzeo platu da bih služio vama. Kad sam bio u oskudici, nikome nisam bio na trošku, jer su mi braća iz Makedonije pomogla u mojoj oskudici. Kao što sam se do sada čuvao, tako ću se i od sada čuvati da vam ni u čemu ne budem na teretu. Tako mi Hristove istine u meni, taj ponos mi niko neće oduzeti u ahajskim krajevima. A zašto? Zato što vas ne volim? Bog zna da vas volim.
Što činim, činiću i dalje, da osujetim one koji traže priliku da se izjednače s nama u onom čime se hvale. Takvi ljudi su lažni apostoli, nepošteni radnici, koji se prerušavaju u Hristove apostole. Ništa čudno; čak se i sam Satana prerušava u anđela svetlosti.