Ovo su reči koje je Mojsije izgovorio svem Izrailju s one strane Jordana, u pustinji u Aravi nasuprot Sufu, između Farana i Tofela, Lavana, Asirota i Di Zahava. A od Horiva do Kadis-Varnije preko gore Sir ima jedanaest dana hoda.
Četrdesete godine prvoga dana jedanaestoga meseca, Mojsije je rekao Izrailjcima sve što mu je Gospod zapovedio da im kaže. Nakon što je porazio amorejskog cara Sihona koji je vladao u Esevonu i vasanskog cara Oga koji je vladao u Astarotu u Edrajinu, s one strane Jordana, u zemlji moavskoj, Mojsije je počeo da objašnjava ovaj Zakon. Govorio je:
„Gospod, naš Bog, rekao nam je na Horivu: ’Dosta ste boravili na ovoj gori. Zaputite se u gorski kraj Amorejaca i svih njihovih suseda, u Aravu, u gorje, u ravnicu i Negev, u Primorje, u zemlju Hananaca, i u Livan sve do velike reke, reke Eufrata. Pogledajte! Predao sam vam ovu zemlju. Idite i zauzmite tu zemlju za koju se Gospod zakleo vašim ocima Avrahamu, Isaku i Jakovu, da će je dati njima i njihovom potomstvu posle njih.’
U to vreme sam vam rekao: ’Ne mogu sam upravljati vama. Gospod vas je toliko umnožio da vas je danas kao zvezda na nebu. Gospod, Bog vaših otaca, neka vas umnoži hiljadu puta više! Neka vas blagoslovi, kao što vam je obećao! Kako bih, inače, ja sam mogao da nosim vaš teret, vaša bremena i sporove? Izaberite sebi iz svakoga plemena ljude mudre, razumne i iskusne da vam ih postavim za glavare.’
A vi ste mi odgovorili: ’Dobro je to što si rekao da ćeš učiniti!’
Tada sam uzeo glavare plemena, ljude mudre i iskusne, pa sam ih postavio vama za glavare, za zapovednike jedinica od hiljadu, stotinu, pedeset i deset, i za plemenske zapovednike. U to vreme sam zapovedio vašim sudijama: ’Saslušajte svoju braću i sudite pravedno kad neko ima spor sa svojim sunarodnikom, ili sa strancem. Ne budite pristrani u suđenju, nego saslušavajte kako malog, tako velikog. Ne plašite se nikoga, jer sud pripada Bogu. Ako je spor suviše težak za vas, donesite ga meni da čujem.’ U to vreme sam vam zapovedio sve što imate da činite.
Zatim smo otišli s Horiva, pa smo prešli svu onu veliku i zastrašujuću pustinju koju ste videli na putu prema gorskom kraju Amorejaca, kako nam je zapovedio Gospod, naš Bog. Tako smo došli u Kadis-Varniju. Ja sam vam tada rekao: ’Došli ste u gorski kraj Amorejaca, koji vam daje Gospod, Bog vaš. Vidi, Gospod, Bog tvoj, predao ti je ovu zemlju. Uspni se i osvoji je, kao što ti je rekao Gospod, Bog tvojih otaca. Ne boj se i ne strahuj!’
Tada ste mi svi vi pristupili i rekli: ’Hajde da pošaljemo ljude ispred nas da izvide zemlju i donesu nam izveštaj o putu kojim ćemo ići i gradovima u koje ćemo doći.’
Ovaj predlog mi se dopao. Zato sam odabrao između vas dvanaestoricu ljudi, iz svakog plemena po jednog. Oni su krenuli, uspeli se u gorje, te došli u dolinu Eshol i izvideli je. Onda su poneli u svojim rukama plodove te zemlje, pa su se spustili k nama i doneli nam izveštaj. Rekli su: ’Zemlja koju nam Gospod daje je dobra.’
Međutim, vi niste hteli da pođete gore, nego ste se pobunili protiv naredbe Gospoda, svoga Boga. Gunđali ste u svojim šatorima i govorili: ’Gospod nas mrzi! Izveo nas je iz Egipta da nas preda Amorejcima u ruke, kako bi nas istrebili. Kuda da idemo? Naša braća su napunila naše srce strahom, govoreći: „taj narod je veći i viši rastom od nas, a gradovi su im ogromni i opasani zidinama do nebesa. I Enakovce smo tamo videli!“’
Tada sam vam rekao: ’Ne strahujte! Ne bojte ih se! Gospod, Bog vaš, koji ide pred vama, ratovaće za vas, kao što je to činio u Egiptu na vaše oči. U pustinji si video da te je Gospod, Bog tvoj, nosio kao što otac nosi svoga sina tokom celog puta koji ste prevalili sve dok niste došli do ovog mesta.’
Ali i pored toga niste se pouzdali u Gospoda, Boga svoga, koji ide pred vama da vam potraži mesto za taborovanje – noću u ognju da vidite put na koji ste krenuli, a danju u oblaku.