Čujte, nebesa, govoriću,
slušaj, zemljo, besedu usta mojih.
Kao kiša neka daždi pouka moja,
kao rosa nek se spusti beseda moja,
kao pljusak na mladu travu,
kao sitna kiša na mlado bilje.
Jer, objaviću ime Gospodnje,
veličajte Boga našega!
On je Stena, bez mane je delo njegovo,
jer pravedni su svi putevi njegovi.
Bog je veran, on je besprekoran,
pravedan je on i pravičan.
A oni se iskvariše,
nisu više deca njegova,
jer srama nemaju,
naraštaj su opak i izopačen.
Zar ovako vraćaš Gospodu,
narode bezumni i nemudri?
Nije li on tvoj otac koji te je stvorio,
koji te je načinio i ojačao?
Spomenite se davnih dana,
rasudite o godinama minulih vekova.
Upitaj svog oca,
on će ti objasniti,
i svoje starešine,
oni će ti reći.
Kad je Svevišnji delio nasledstvo narodima,
kad je delio potomke ljudske,
postavio je granice narodima,
prema broju sinova Izrailjevih.
Jer, nasledstvo Gospodnje,
narod je njegov,
Jakov je deo njegov,
njegovo je on nasledstvo.