Našao ga je u zemlji pustinjskoj,
u pustari strašnoj gde ničega nema.
Branio ga je, zbrinuo ga
i zaštitio ko zenicu oka svoga.
Kao što orao bdi nad svojim gnezdom,
i lebdi nad svojim ptićima,
kao što širi svoja krila i uzima ih,
te ih nosi na svojim perima,
tako ih je sam Gospod vodio;
drugog boga ne bi pored njega.
Na visine ga je zemaljske posadio,
te je jeo urod sa polja,
hranio ga medom iz litice,
i uljem iz najtvrđe stene;
maslom od stoke,
mlekom od stada,
ovnovima i jarcima vasanskim
i pšenicom ponajboljom.
Pio si vino, krv grožđa.
Ugojio se Ješurun,
uzjogunio se,
usalio si se, okrupnjao i nasitio,
ostavio je Boga koji ga je načinio,
otpao je od Stene svoga spasenja.
Bogovima tuđim ljubomoru mu izazvaše,
i idolima odvratnim gnev mu raspališe.
Zlodusima, a ne Bogu, žrtve su prinosili,
bogovima koje nisu poznavali,
bogovima novim, skoro prispelim,
koje preci vaši poznavali nisu.
Zanemario si Stenu koja te je začela,
zaboravio Boga, koji te je rodio.
Video je to Gospod, pa ih je odbacio,
jer sinovi ga i ćerke razgneviše.
Tada reče: „Svoje lice ću od njih sakriti,
da vidim kako će svršiti;
jer naraštaj su oni izopačeni,
deca koja nemaju vernosti.
Na ljubomoru su me izazvali,
bogom koji Bog nije,
razgnevili me svojim ništavilima.
Zato ću ih učiniti ljubomornim
narodom koji nije narod,
razdražiću ih narodom bezumnim.
Jer, moj gnev je vatru zapalio,
i goreće sve do dubina Sveta mrtvih;
progutaće i zemlju i plod njen,
spaliće temelje gorske.
Stoga, nevolje ću na njih zgrnuti,
na njih ću svoje odapeti strele.
Glad će ih poharati,
satrće ih pošasti i ljute zaraze!
Čeljusti zverske na njih ću poslati,
s otrovom gmizavaca što puze u prašini.
Napolju će mač uzimati decu,
a unutra će užas obuzimati
kako momka, tako i devojku,
kako dojenče, tako sedu glavu.
Rekao bih: ’U prah ću ih smrviti,
njih ću izbrisati iz sećanja ljudi’,
da mi nije do gnevnoga neprijatelja:
dušmani bi se njihovi mogli prevariti,
govoreći: ’Naša ih je ruka nadjačala,
sve to Gospod nije učinio.’“
Jer, oni su narod što nema razuma,
rasuđivanja među njima nema.
Kad bi samo bili mudri,
to bi oni razmotrili,
shvatili bi svoj svršetak.
Zar bi jedan mogao da goni hiljadu,
i da dvojica deset hiljada poteraju,
da ih Stena njihova nije prodala,
da ih Gospod njima nije izručio.
Jer, stena njihova nije kao naša Stena;
to i dušmani naši mogu da prosude.
Jer, vino njihovo,
od loze je sodomske, a sa polja gomorskih.
Grožđe je njegovo, grožđe otrovano,
grozdovi mu sama gorčina.
Vino je njihovo otrov zmijin
i ljuti je otrov aspidin.
„Nije li on bezbedan kod mene,
zapečaćen u mojim riznicama?
Moja je osveta! Ja ću uzvratiti,
kad im noga bude posrnula.
Jer blizu je dan njihove nesreće,
propast njihova brzo se primiče.“
Gospod će suditi svome narodu,
na svoje će se sluge sažaliti,
kad vidi da ih snaga napušta,
da kraj dođe robu i slobodnom.
Pitaće: „Gde su sada bogovi njihovi,
gde li stena kojom se zaklanjaše?
Jeli su salo njihovih žrtava,
i pili vino njihovih izlivnica.
Neka ustanu da vam pomognu,
nek vam oni budu zaštita.
Vidite sada da sam ja onaj,
i da drugog boga pored mene nema.
Ja usmrćujem i ja oživljujem,
ja ranjavam i ja zaceljujem;
iz moje se ruke niko ne izbavlja.
Dižem svoju ruku prema nebu i kažem:
Ne bio ja živ do veka,
ako ne naoštrim mač svoj sjajni,
da sud uzmem u svoje ruke,
da odmazdom vratim dušmanima,
i otplatim onima koji mene mrze.
Svoje strele napojiću krvlju,
mač moj naješće se mesa:
krvlju poklanih i zarobljenih,
i dugokosim glavama
čelnika dušmanskih.“
Radujte se, puci, narode njegov,
jer krv će slugu svojih osvetiti,
odmazdom će uzvratiti svojim dušmanima,
i otkupiće svoju zemlju i svoj narod.
Mojsije dođe sa Osijom, sinom Navinovim, i izgovori sve reči ove pesme na uši sveg naroda. Kad je Mojsije završio da saopštava sve ove reči celom Izrailju, rekao im je: „Uzmite k srcu sve reči kojima vas upozoravam danas. Naredićeš svojoj deci da drže i vrše sve reči ovoga Zakona. Ovo nisu prazne reči; one su vaš život. Vršeći ih, dugo ćete živeti u zemlji koju ćete zauzeti kad pređete preko Jordana.“
Tog istog dana, Gospod reče Mojsiju: „Popni se na ovu goru Avarim, goru Navav, koja je u zemlji moavskoj, kod Jerihona, i pogledaj zemlju hanansku, koju dajem sinovima Izrailjevim u nasledstvo. Tamo na gori na koju se penješ ćeš umreti i pridružiti se svome narodu, kao što je tvoj brat Aron umro na gori Or, pridruživši se svome narodu. Jer vi ste mi se izneverili pred Izrailjcima, u vreme Merive kadiske u pustinji Cin, kad niste pokazali moju svetost pred Izrailjcima. Zato ćeš samo izdaleka videti zemlju, ali u tu zemlju, koju dajem narodu izrailjskom, nećeš ući.“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
