Knjiga propovednikova 2:1-14

Kazao sam u svom srcu: „Hajde da oprobam uživanje, da dobro uživam.“ Ali, gle, i to je prolazno! Za smeh sam kazao: „Budalast je“; i za uživanje: „Koja mu je svrha?“ Duboko sam razmišljao o zadovoljstvu tela u vinu – dok mi je srce mudrošću vođeno bilo – o prihvatanju bezumlja, dok ne otkrijem kakva je korist ljudima od onoga što rade pod nebesima za malo dana života svoga. Velike sam stvari sebi napravio: izgradio sam kuće, vinograde zasadio. Uredio sam vrtove i parkove, u njima posadio razno voće. Napravio sam jezera sa vodom za natapanje mlade šume. Doveo sam sluge i sluškinje, pored onih koji su mi pripadali po rođenju u kući. Imao sam stoke, mnoga krda i stada, više od svih koji su pre mene vladali u Jerusalimu. Nakupio sam i srebro, zlato, blago od careva i okolnih oblasti. Obezbedio sam pevače, pevačice, uživanja ljudska i mnoge žene. Postao sam moćan, uzvisio sam se više od svih svojih prethodnika u Jerusalimu, a i dalje sam bio mudar: Svojim očima nisam uskratio nijednu želju i srcu nisam uskratio nijedno uživanje. Jer, srce se moje radovalo u svim mojim poduhvatima i to mi je bila nagrada za sav trud moj. A onda sam razmišljao o svim svojim delima koje sam preduzeo svojeručno, o trudu koji sam uložio. I gle, sve je prolazno i jurenje vetra, bez koristi pod kapom nebeskom! Zatim sam se posvetio razmišljanju o mudrosti, bezumlju i gluposti. Šta više da uradi carev naslednik nakon onog što je već urađeno? Shvatio sam da je mudrost bolja od gluposti kao što je svetlost bolja od tame. Mudrome su oči na glavi, a bezumnik u tami hoda. Ali sam naučio i ovo: obojicu zadesi ista sudbina.