Knjiga propovednikova 2:1-14
Knjiga propovednikova 2:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Kazao sam u svom srcu: „Hajde da oprobam uživanje, da dobro uživam.“ Ali, gle, i to je prolazno! Za smeh sam kazao: „Budalast je“; i za uživanje: „Koja mu je svrha?“ Duboko sam razmišljao o zadovoljstvu tela u vinu – dok mi je srce mudrošću vođeno bilo – o prihvatanju bezumlja, dok ne otkrijem kakva je korist ljudima od onoga što rade pod nebesima za malo dana života svoga. Velike sam stvari sebi napravio: izgradio sam kuće, vinograde zasadio. Uredio sam vrtove i parkove, u njima posadio razno voće. Napravio sam jezera sa vodom za natapanje mlade šume. Doveo sam sluge i sluškinje, pored onih koji su mi pripadali po rođenju u kući. Imao sam stoke, mnoga krda i stada, više od svih koji su pre mene vladali u Jerusalimu. Nakupio sam i srebro, zlato, blago od careva i okolnih oblasti. Obezbedio sam pevače, pevačice, uživanja ljudska i mnoge žene. Postao sam moćan, uzvisio sam se više od svih svojih prethodnika u Jerusalimu, a i dalje sam bio mudar: Svojim očima nisam uskratio nijednu želju i srcu nisam uskratio nijedno uživanje. Jer, srce se moje radovalo u svim mojim poduhvatima i to mi je bila nagrada za sav trud moj. A onda sam razmišljao o svim svojim delima koje sam preduzeo svojeručno, o trudu koji sam uložio. I gle, sve je prolazno i jurenje vetra, bez koristi pod kapom nebeskom! Zatim sam se posvetio razmišljanju o mudrosti, bezumlju i gluposti. Šta više da uradi carev naslednik nakon onog što je već urađeno? Shvatio sam da je mudrost bolja od gluposti kao što je svetlost bolja od tame. Mudrome su oči na glavi, a bezumnik u tami hoda. Ali sam naučio i ovo: obojicu zadesi ista sudbina.
Knjiga propovednikova 2:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ја рекох у срцу свом: „Хајде да осетим радост и видим шта је уживање”, али, гле, и то беше ништавило. О смеху рекох: „Бесмисленост!” А о уживању: „Чему то?” Помислих у срцу свом да препустим тело вину, али ме је срце вукло ка мудрости док не видим да ли усрећује људе оно што чине под небесима док су живи. Учиних велика дела: сазидах себи куће, засадих винограде, уредих вртове и воћњаке и засадих у њима свако воће. Начиних себи језера водена да натапам шуму у којој дрвеће расте. Набавих себи робове и робиње и послугу рођену у кући. Имао сам говеда и оваца више од свих који су били пре мене у Јерусалиму. Накупих себи сребра и злата и благо од царева и земаља. Набавих певаче и певачице, милине синова људских, жене и жене. Постадох тако велик, већи од свих који су били пре мене у Јерусалиму. Мудрост моја била је са мном. Шта год су пожелеле очи моје, нисам им бранио, нити сам бранио срцу свом радости. Срце се моје веселило сваком труду мом и то је била награда за напор мој. А онда сам испитивао сва дела своја која учинише руке моје и труд који сам уложио, и, гле, све је било ништавило и трчање за ветром, од чега нема користи под сунцем. Тада се окренух да видим мудрост, лудост и безумље. Шта чини човек који наследи цара? Оно што је већ урађено! Видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од таме. Мудар има очи у глави, а безумник по тами хода, али обојици исто бива.
Knjiga propovednikova 2:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност. »Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?« Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота. Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде. Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке. Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа. Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене. Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао. Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене. Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд. Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем. Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено? Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме. Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд.
Knjiga propovednikova 2:1-14 Нови српски превод (NSP)
Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога. Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар: Својим очима нисам ускратио ниједну жељу и срцу нисам ускратио ниједно уживање. Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима и то ми је била награда за сав труд мој. А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео својеручно, о труду који сам уложио. И гле, све је пролазно и јурење ветра, без користи под капом небеском! Затим сам се посветио размишљању о мудрости, безумљу и глупости. Шта више да уради царев наследник након оног што је већ урађено? Схватио сам да је мудрост боља од глупости као што је светлост боља од таме. Мудроме су очи на глави, а безумник у тами хода. Али сам научио и ово: обојицу задеси иста судбина.
Knjiga propovednikova 2:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Ja rekoh u srcu svom: daj da te okušam veseljem; uživaj dobra. Ali gle, i to bješe taština. Smijehu rekoh: luduješ; i veselju: šta to radiš? Razmišljah u srcu svom da puštam tijelo svoje na piæe, i srcem svojim upravljajuæi mudro da se držim ludosti dokle ne vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da èine pod nebom dok su živi. Velika djela uèinih: sazidah sebi kuæe, nasadih sebi vinograde; Naèinih sebi vrtove i voænjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnijeh; Naèinih sebi jezera vodena da zaljevam iz njih šumu gdje rastu drveta; Nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga roðenijeh u kuæi mojoj; i imah goveda i ovaca više od svijeh koji biše prije mene u Jerusalimu; Takoðer nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pjevaèa i pjevaèica i milina ljudskih, i sprava muzièkih svakojakih. I tako postah veæi i silniji od svijeh koji biše prije mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom. I što god željahu oèi moje, ne branjah im niti ukraæivah srcu svojemu kakoga veselja, nego se srce moje veseljaše sa svakoga truda mojega, i to mi bijaše dio od svakoga truda mojega. A kad pogledah na sva djela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve bješe taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem. Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi èinio èovjek koji bi nastao poslije cara? što je veæ uèinjeno. I vidjeh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svjetlost od mraka. Mudri ima oèi u glavi, a bezumni ide po mraku; ali takoðer doznah da jednako biva svjema.