Dođe mi reč Gospodnja: „Sine čovečiji, reci tirskom vladaru: ’Govori Gospod Bog:
Uzoholio si se u srcu govoreći:
„Ja sam bog;
sedim na Božijem prestolu
u srcu mora.“
Ipak, ti si samo čovek, a ne Bog,
iako svoj um izjednačavaš s Božijim umom.
Eto, mudriji si od Danila;
nijedna tajna ti nije skrivena.
Stekao si sebi bogatstvo
mudrošću i razumom,
nakupio si srebro i zlato
u svojim riznicama.
Umnožio si svoje bogatstvo
velikom svojom mudrošću u trgovini,
ali si se uzoholio u srcu
zbog svog bogatstva.
Zato govori Gospod Bog:
Zato što izjednačavaš svoj um
s Božijim umom,
evo, dovešću na tebe tuđince,
najnemilosrdnije među narodima,
a oni će isukati mačeve
na lepotu tvoje mudrosti
i okaljati tvoj sjaj.
Baciće te u jamu
i umrećeš smrću posečenih usred mora.
Hoćeš li pred svojim pogubiteljem da kažeš: „Ja sam Bog“?
Ti si čovek, a ne Bog,
kad padneš u ruke svojih pogubitelja!
Umrećeš smrću neobrezanih rukom tuđinaca,
jer sam ja to rekao – govori Gospod Bog.’“
Opet mi dođe reč Gospodnja: „Sine čovečiji, ispevaj tužbalicu protiv tirskog cara. Reci mu: ’Govori Gospod Bog:
Ti si pečat savršenstva,
pun mudrosti i savršen u lepoti.
Bio si u Edenu, vrtu Božijem,
sav okićen dragim kamenjem:
rubinom, topazom, dijamantom,
hrisolitom, oniksom, jaspisom,
safirom, malahitom i smaragdom;
zlatom te uokvirili i izvezli,
učvrstili ih u dan kad si bio stvoren.
Učinih te heruvimom zaštitnikom,
postavih te na svetu goru Božiju,
hodio si posred ognjenog kamenja.
Besprekoran beše na putevima svojim,
od dana kad si stvoren,
do dana kad se nepravda našla na tebi.