On mi reče: „Sine čovečiji, pojedi ono što se našlo pred tobom; pojedi ovaj svitak, pa idi i govori Izrailjcima.“ Ja sam otvorio usta, a on mi je dao da pojedem svitak.
Onda mi je rekao: „Sine čovečiji, napuni svoj trbuh, nasiti stomak ovim svitkom koji ti dajem.“ Ja sam ga pojeo, i bio je sladak kao med u mojim ustima.
Zatim mi je rekao: „Sine čovečiji, idi domu Izrailjevom i prenesi im moje reči. Nisi, naime, poslan k narodu koji govori nerazumljivim i teškim jezikom, već domu Izrailjevom. I nisi poslan mnogim narodima koji govore nerazumljivim govorom i teškim jezikom, čije reči ne razumeš. Da sam te poslao k njima, oni bi te poslušali. Ali dom Izrailjev neće te poslušati, jer oni mene neće da slušaju, pošto je sav dom Izrailjev tvrdoglav i nepokoran. Evo, ja ću te učiniti nepopustljivim i tvrdoglavim kao što su oni. Otvrdnuću ti čelo da bude kao dijamant, tvrđe od kremena. Ne boj ih se i ne daj se smesti pred njima, jer su odmetnički dom.“
Još mi reče: „Sine čovečiji, uzmi k srcu sve reči koje ti govorim i pomno slušaj. Idi svome narodu u izgnanstvu i govori im. Reci im, hteli oni da slušaju ili ne: ’Govori Gospod Bog.’“
Tada me je Duh podigao, i čuo sam iza sebe tutnjavu gromkog glasa: „Neka se blagosilja Slava Gospodnja u njegovom mestu!“ Onda sam čuo lepet krila onih bića kako udaraju jedno o drugo, i zvuk točkova pored njih, i tutnjavu gromkog glasa. Duh me je, zatim, podigao i odneo. U duši sam bio ogorčen i ljut, a Gospodnja me je ruka teško pritisla.
Potom sam došao u Tel-Aviv, k onima u izgnanstvu koji su živeli pored reke Hevar i ostao tamo s njima. Sedam sam dana sedeo zapanjen među njima.
Kad se navršilo sedam dana, došla mi je reč Gospodnja: „Sine čovečiji, postavio sam te stražarem doma Izrailjevog; slušaj moje reči i opominji ih u moje ime. Ako kažem bezbožniku ’Zaista ćeš umreti’, a ti ga ne opomeneš i ne upozoriš ga da se odvrati sa svog bezbožničkog puta da spase sebi život, on će umreti zbog svoje krivice, ali ću račun za njegovu krv tražiti od tebe. Ali ako opomeneš bezbožnika, a on se ne odvrati od svoje bezbožnosti i od svoga bezbožnog puta, on će umreti zbog svoje krivice, a ti ćeš spasti svoj život.
Kad pravednik odstupi od svoje pravednosti i počne činiti nepravdu, postaviću pred njega nešto da posrne, pa će umreti. Ali pošto ga nisi opomenuo, umreće zbog svog greha. Njegova se pravednost neće pamtiti, ali ću od tebe tražiti račun za njegovu krv. Ako opomeneš pravednika da ne greši, i taj pravednik prestane da greši, on će ostati u životu zato što je primio opomenu, a ti ćeš spasti sebi život.“
Ruka Gospodnja je bila na meni i on mi reče: „Ustani i idi u dolinu, i tamo ću ti govoriti.“ Ustao sam i otišao u dolinu, a tamo, Slava Gospodnja stoji, kao ona slava koju sam video pored reke Hevar. Ja padoh ničice.