Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23
Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Он ми рече: „Сине човечји, поједи што је пред тобом. Поједи овај свитак, па иди говори дому Израиљевом.” Ја отворих уста и он ме нахрани оним свитком. Потом ми рече: „Сине човечји, нахрани трбух свој и засити утробу своју свитком овим који ти дајем.” Ја га поједох и би ми у устима мојим сладак као мед. Затим ми рече: „Сине човечји, иди дому Израиљевом и кажи им ове речи. Ниси послан народу непознатог језика и неразумљивог говора, већ се шаљеш дому Израиљевом. Не многим народима непознатог језика и неразумљивог говора, чије речи не разумеш. Да сам те њима послао, они би те послушали! Међутим, дом те Израиљев неће послушати. Сав је дом Израиљев дебелог образа и окорелог срца. Ево, даћу ти лице тврдо као што је њихово и чело тврдо као што је њихово. Даћу ти чело тврдо као дијамант, тврђе од стена. Немој да их се бојиш нити плашиш јер су они дом одметнички.” Потом ми рече: „Сине човечји, све речи које ти кажем прими у срце своје и слушај ушима својим. Иди изгнаницима, синовима народа свога, и реци им: ‘Овако говори Господ, послушали ви или одбацили.’” Тада ме подиже дух и чух за собом силан глас као тутњаву, нека је благословена слава Господња на месту своме. Затим шум крила оних прилика које удараху једна о другу, снажну шкрипу точкова уз њих и буку силну која се разлегала. Потом ме дух подиже и понесе. Ишао сам огорчен и гневног срца, а на мени је била тешка рука Господња. Тако стигох у Телавив, заробљеницима који су становали на реци Хевару, где су се били населили. Седео сам тамо међу њима седам дана, сав збуњен. После седам дана дође ми реч Господња говорећи: „Сине човечји, поставио сам те стражарем дома Израиљева да слушаш речи из уста мојих и да их опомињеш у моје име. Кад кажем грешнику: ‘Умрећеш!’, а ти га не опоменеш и не кажеш да се врати са злог пута његовог да би живот сачувао, тај грешник ће погинути због безакоња свога, али ћу крв његову тражити из руке твоје. Кад ти опоменеш грешника, а он се не врати од безакоња свога и са злог пута свога, он ће погинути због безакоња свога, а ти ћеш сачувати душу своју. Кад се праведник одврати од праведности своје и почне неправду да чини и ја му поставим замку да погине, а ти га не опоменеш за грех његов, он ће умрети и његова добра дела неће се спомињати, али ћу крв његову тражити из руке твоје. Ако ти опоменеш праведника да не греши и праведник престане да греши, он ће живети јер је опомену прихватио, а ти ћеш сачувати душу своју.” Потом дође тамо на мене рука Господња и рече ми: „Устани и сиђи у долину да тамо говорим с тобом.” Ја устадох и сиђох у долину и, гле, слава Господња је стајала онде слична слави коју сам видео на реци Хевару. Ја падох ничице.
Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.« Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем. Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.« И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед. Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.« Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен. Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот. »Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.« Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.« И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице.
Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23 Novi srpski prevod (NSPL)
On mi reče: „Sine čovečiji, pojedi ono što se našlo pred tobom; pojedi ovaj svitak, pa idi i govori Izrailjcima.“ Ja sam otvorio usta, a on mi je dao da pojedem svitak. Onda mi je rekao: „Sine čovečiji, napuni svoj trbuh, nasiti stomak ovim svitkom koji ti dajem.“ Ja sam ga pojeo, i bio je sladak kao med u mojim ustima. Zatim mi je rekao: „Sine čovečiji, idi domu Izrailjevom i prenesi im moje reči. Nisi, naime, poslan k narodu koji govori nerazumljivim i teškim jezikom, već domu Izrailjevom. I nisi poslan mnogim narodima koji govore nerazumljivim govorom i teškim jezikom, čije reči ne razumeš. Da sam te poslao k njima, oni bi te poslušali. Ali dom Izrailjev neće te poslušati, jer oni mene neće da slušaju, pošto je sav dom Izrailjev tvrdoglav i nepokoran. Evo, ja ću te učiniti nepopustljivim i tvrdoglavim kao što su oni. Otvrdnuću ti čelo da bude kao dijamant, tvrđe od kremena. Ne boj ih se i ne daj se smesti pred njima, jer su odmetnički dom.“ Još mi reče: „Sine čovečiji, uzmi k srcu sve reči koje ti govorim i pomno slušaj. Idi svome narodu u izgnanstvu i govori im. Reci im, hteli oni da slušaju ili ne: ’Govori Gospod Bog.’“ Tada me je Duh podigao, i čuo sam iza sebe tutnjavu gromkog glasa: „Neka se blagosilja Slava Gospodnja u njegovom mestu!“ Onda sam čuo lepet krila onih bića kako udaraju jedno o drugo, i zvuk točkova pored njih, i tutnjavu gromkog glasa. Duh me je, zatim, podigao i odneo. U duši sam bio ogorčen i ljut, a Gospodnja me je ruka teško pritisla. Potom sam došao u Tel-Aviv, k onima u izgnanstvu koji su živeli pored reke Hevar i ostao tamo s njima. Sedam sam dana sedeo zapanjen među njima. Kad se navršilo sedam dana, došla mi je reč Gospodnja: „Sine čovečiji, postavio sam te stražarem doma Izrailjevog; slušaj moje reči i opominji ih u moje ime. Ako kažem bezbožniku ’Zaista ćeš umreti’, a ti ga ne opomeneš i ne upozoriš ga da se odvrati sa svog bezbožničkog puta da spase sebi život, on će umreti zbog svoje krivice, ali ću račun za njegovu krv tražiti od tebe. Ali ako opomeneš bezbožnika, a on se ne odvrati od svoje bezbožnosti i od svoga bezbožnog puta, on će umreti zbog svoje krivice, a ti ćeš spasti svoj život. Kad pravednik odstupi od svoje pravednosti i počne činiti nepravdu, postaviću pred njega nešto da posrne, pa će umreti. Ali pošto ga nisi opomenuo, umreće zbog svog greha. Njegova se pravednost neće pamtiti, ali ću od tebe tražiti račun za njegovu krv. Ako opomeneš pravednika da ne greši, i taj pravednik prestane da greši, on će ostati u životu zato što je primio opomenu, a ti ćeš spasti sebi život.“ Ruka Gospodnja je bila na meni i on mi reče: „Ustani i idi u dolinu, i tamo ću ti govoriti.“ Ustao sam i otišao u dolinu, a tamo, Slava Gospodnja stoji, kao ona slava koju sam video pored reke Hevar. Ja padoh ničice.
Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23 Нови српски превод (NSP)
Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак. Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима. Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“ Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“ Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла. Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима. Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот. Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“ Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
Knjiga proroka Jezekilja 3:1-23 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe mi: sine èovjeèji, pojedi što je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevu. I otvorih usta, i založi me onom knjigom. I reèe mi: sine èovjeèji, nahrani trbuh svoj, i crijeva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i bješe mi u ustima slatka kao med. Zatijem reèe mi: sine èovjeèji, idi k domu Izrailjevu, i govori im moje rijeèi. Jer se ne šalješ k narodu nepoznata jezika i nerazumljiva govora, nego k domu Izrailjevu; Ne k mnogim narodima nepoznata jezika i nerazumljiva govora, kojima rijeèi ne bi razumio; k njima da te pošljem, poslušali bi te. Ali dom Izrailjev neæe te poslušati, jer neæe mene da poslušaju; jer je sav dom Izrailjev tvrda obraza i uporna srca. Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovu obrazu, i èelo tvrdo prema njihovu èelu. Kao kamen dijamanat, tvrðe od stijene dadoh ti èelo; ne boj ih se, niti se plaši od njih, zato što su dom odmetnièki. Potom reèe mi: sine èovjeèji, sve rijeèi moje što æu ti govoriti primaj u srce svoje i slušaj ušima svojim. Idi k roblju, k sinovima naroda svojega, i govori im i reci im: tako veli Gospod Gospod; poslušali ili ne poslušali. Tada podiže me duh, i èuh za sobom glas gdje se silno razliježe: blagoslovena slava Gospodnja s mjesta njegova; I lupu krila onijeh životinja, koja udarahu jedno o drugo, i prasku toèkova prema njima, glas koji se silno razlijegaše. I duh me podiže i odnese, i iðah žalostan od srdnje u duhu svom; ali ruka Gospodnja silna bješe nada mnom. I doðoh k roblju u Telaviv, koje stanovaše na rijeci Hevaru, i sjedoh gdje oni sjeðahu, i sjedjeh ondje meðu njima sedam dana èudeæi se. A poslije sedam dana doðe mi rijeè Gospodnja govoreæi: Sine èovjeèji, postavih te stražarem domu Izrailjevu, da slušaš rijeèi iz mojih usta i opominješ ih od mene. Kad reèem bezbožniku: poginuæeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga saèuvao u životu, onaj æe bezbožnik poginuti sa svojega bezakonja; ali æu krv njegovu iskati iz tvojih ruku. A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se i ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zloga puta svojega, on æe poginuti s bezakonja svojega, a ti æeš saèuvati dušu svoju. Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane èiniti bezakonje, i ja mu podmetnem na što æe se spotaæi, te pogine, a ti ga ne opomenu, on æe poginuti sa svoga grijeha, i neæe se pomenuti pravedna djela njegova što je èinio, ali æu krv njegovu iskati iz tvoje ruke. Ako li ti opomeneš pravednika da ne griješi pravednik, i on prestane griješiti, on æe živjeti, jer primi opomenu, i ti æeš saèuvati dušu svoju. I doðe ondje nada me ruka Gospodnja, i reèe mi: ustani, izidi u polje, i ondje æu govoriti s tobom. I ustavši otidoh u polje, a gle, slava Gospodnja stajaše ondje kao slava koju vidjeh na rijeci Hevaru, i padoh na lice svoje.