Ja ću isušiti rukavce Nila,
a zemlju ću prodati zlikovcima.
Rukom tuđinaca opustošiću zemlju
i sve što je u njoj.
Ja sam, Gospod, govorio.
Govori Gospod Bog:
Uništiću idole i istrebiti
ništavna božanstva iz Nofa.
Neće više biti kneza u Egiptu;
i predaću strahu zemlju egipatsku.
Opustošiću Patros,
zapaliću Soan,
i izvršiti sud na Noi.
Izliću svoj gnev na Sin,
tvrđavu egipatsku,
i istrebiti mnoštvo u Noi.
Zapaliću vatru u Egiptu:
Sin će se previjati od muka,
Noa će biti osvojen,
a Nof će biti svakog dana u teskobi.
Mladići Avina i Pi-Veseta pašće od mača,
a gradovi će otići u ropstvo.
U Tafnesu će se pomračiti dan
kada slomim jaram egipatski.
Tada će se ugasiti ponos njegove snage.
Prekriće ga oblak,
a njegove će ćerke otići u ropstvo.
Tako ću izvršiti sudove na Egiptu,
pa će znati da sam ja Gospod.’“
U jedanaestoj godini, prvog meseca sedmog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja: „Sine čovečiji, ja sam slomio mišicu faraonu, egipatskom caru, a evo, niko mu na nju nije stavio povoj s melemima, niti je povio zavojima da se učvrsti, kako bi se latila mača. Zato govori Gospod Bog: evo me protiv faraona, cara egipatskog; slomiću mu ruke, i zdravu i onu slomljenu, i učiniti da mu mač ispadne iz ruke. Rasuću Egipćane među narode, i rasejati ih po zemljama. Ja ću ojačati ruke vavilonskom caru i dati mu mač u ruku; slomiću ruke faraonu, a on će stenjati pred njim kao što stenje smrtno ranjen čovek. Ojačaću ruke vavilonskom caru, a faraonove će ruke klonuti. Kada stavim mač u ruke vavilonskom caru, i on zamahne njime nad Egiptom, tada će znati da sam ja Gospod. Ja ću rasuti Egipćane među narode i rasejati ih po zemljama. Tada će znati da sam ja Gospod.“