Knjiga proroka Jezekilja 31:1-15

U jedanaestoj godini, trećeg meseca, prvog dana u mesecu, dođe mi reč Gospodnja: „Sine čovečiji, reci faraonu, egipatskom caru, i njegovom mnoštvu: ’Kome li si sličan po svojoj veličini? Pogledaj Asiriju! Ona je bila kao kedar na Livanu: divnih grana, senovite krošnje. Rastom je bio veoma visok, među oblake vrh mu se vinuo. Vode su mu dale da poraste, dubinske su ga vode uzdigle. Oko stabla su mu tekle reke, potoke je svoje odaslao da napaja sve poljsko drveće. Stoga je visinom nadvisio sve poljsko drveće, mnoge su mu grane izrasle, u dužinu su mu ogranci otišli, od obilnih se voda razgranali. U njegovim granama gnezdile su se sve ptice nebeske, ispod njegovih grana rađale se sve poljske zveri, a u njegovom hladu sedeli svi veliki narodi. Divan je bio u svojoj veličini i dužini svojih grana, jer mu je koren bio kraj obilnih voda. Kedrovi u Božijem vrtu nisu mogli da se mere s njim, čempresi nisu bili ravni njegovim granama, platani nisu mogli da se porede s njegovim granama; nijedno drvo u Božijem vrtu nije mu bilo ravno po lepoti. Podario sam mu lepotu – mnoge grane – pa su mu zavidela sva drveta edenska u Božijem vrtu. Zato govori Gospod Bog: zato što se uzdigao svojim rastom, i digao svoj vrh među oblake, i poneo se u srcu zbog svoje visine, predaću ga u ruke najsilnijem među narodima, da postupa s njim prema njegovoj opakosti. Zato sam ga proterao. Posekli su ga stranci, najokrutniji među narodima, i ostavili ga. Sve su mu grane popadale po gorama i po svim dolinama, ogranci mu leže slomljeni po svim klisurama zemlje. Svi su narodi zemaljski otišli iz njegovog hlada i napustili ga. Na njegovom oborenom stablu gnezde se sve ptice nebeske, a među njegovim granama borave sve zveri poljske. To je zbog toga da se nijedno drvo kraj vode ne ponosi svojom visinom, i ne diže svoj vrh među oblake, i da nijedno navodnjavano drvo svojom visinom ne dosegne do njih. Jer svi su oni na smrt osuđeni, bačeni u najniže krajeve zemlje među sinove ljudske, s onima što silaze u raku. Govori Gospod Bog: onoga dana kad je kedar sišao u Svet mrtvih, upriličih tugovanje; radi njega sam bezdan pokrio i reke njegove zaustavio, te stadoše silne vode. Zbog njega sam Livan u žalost zavio, zbog njega se sve poljsko drveće osušilo.