1. Mojsijeva 19
19
Uništenje Sodome i Gomore
1Stignu ona dva anđela uveče u Sodomu baš kada je Lot sedeo kod gradskih vrata. Kad ih je video, Lot im je pošao u susret, poklonio se licem do zemlje 2i rekao: „Molim vas, gospodo, svratite u dom svoga sluge da provedete noć i operete noge; onda uranite, pa nastavite svojim putem.“
Oni odgovoriše: „Ne, prespavaćemo na ulici.“
3No, Lot ih je toliko saletao da su oni konačno svratili k njemu i ušli u njegovu kuću. Onda ih je ugostio, ispekao beskvasni hleb, pa su jeli. 4Ali pre nego što su legli na počinak, žitelji grada – muškarci Sodome, stari i mladi – sav narod do poslednjeg čoveka, opkole kuću. 5Onda su pozvali Lota i rekli mu: „Gde su oni ljudi što su noćas došli k tebi? Izvedi ih k nama da spavamo s njima!“
6Lot izađe k njima na ulaz, a vrata zatvori za sobom. 7Onda im reče: „Braćo moja, molim vas, ne činite tog zla! 8Evo, imam ovde dve ćerke koje još nisu bile u dodiru ni s jednim čovekom. Njih ću vam izvesti, pa činite s njima što vam je volja; ali ovim ljudima ne činite ništa, jer su došli pod senku moga krova.“
9Oni mu rekoše: „Skloni se odatle! Došao si ovde kao došljak, a već se postavljaš za sudiju. Sad ćemo s tobom da uradimo gore nego s njima.“ Onda silovito nasrnu na Lota i primaknu se vratima da ih razvale. 10Ali ona dvojica ispruže ruke, uvuku Lota k sebi i zatvore vrata. 11A one ljude što su bili pred vratima, stare i mlade, udare slepilom tako da nisu mogli da pronađu vrata.
12Onda ona dvojica upitaše Lota: „Imaš li ovde još koga: zetove, sinove i ćerke, ili bilo koga u gradu? Izvedi ih iz mesta, 13jer ćemo ga uništiti. Teška je optužba što ga tereti pred Gospodom; on nas je poslao da ga uništimo.“
14Lot je zatim izašao i rekao svojim budućim zetovima koji su bili vereni s njegovim ćerkama: „Ustajte! Odlazite iz ovog mesta jer će Gospod uništiti grad!“ Ali njima se činilo da to Lot zbija šalu.
15U sam osvit zore, anđeli navale na Lota govoreći: „Ustani i povedi svoju ženu i svoje dve ćerke koje su ovde, da ne budeš zatrt kad grad bude kažnjen!“
16Međutim, Lot je oklevao. Ali pošto mu se Gospod smilovao, oni ga uzmu za ruku, kao i njegovu ženu i njegove dve ćerke i bezbedno ih izvedu iz grada.
17Čim su ih izveli, jedan od njih reče: „Beži da spaseš život! Ne osvrći se niti se igde u ravnici zaustavljaj. Beži u brda da ne budeš zatrt!“
18Ali Lot im reče: „Nemoj, Gospode#19,18 Iako je iz konteksta jasno da Lot razgovara sa anđelima (3. lice množine), on ih oslovljava kao Gospoda (2. lice jednine), i u ovom i u narednom stihu., molim te! 19Tvoj je sluga našao naklonost pred tobom; šta više, iskazao si mi obilje svoje milosti spasivši mi život. Ali ja ne mogu da bežim u brda, jer će me snaći nesreća, te ću poginuti. 20Evo, tu u blizini ima jedno malo mesto gde bih mogao da pobegnem. Nije li zaista malo? Dopusti mi da pobegnem tamo da spasem život.“
21Gospod#19,21 U izvornom tekstu je on, što ističe nejasnoću sa kim Lot razgovara, sa anđelom ili sa Gospodom. mu odgovori: „Dobro, uslišiću ti i ovu molbu i neću zatrti grad o kome govoriš. 22Brzo beži tamo, jer ne mogu ništa da učinim dok ti ne stigneš tamo.“ Zato se taj grad zove „Soar“. 23Sunce je izlazilo nad zemljom kad je Lot ušao u Soar.
24Tada je Gospod na Sodomu i Gomoru sručio kišu od užarenog sumpora – s neba, od Gospoda – 25pa je uništio ove gradove i svu tu ravnicu, sve žitelje gradova i sve što je raslo na zemlji. 26Ali Lotova žena se okrete za sobom i pretvori se u stub soli.
27Rano sledećeg jutra, Avraham ustane i vrati se na mesto gde je stajao pred Gospodom. 28Pogledao je prema Sodomi i Gomori i prema celoj ravnici, i ugledao kako se diže dim nad zemljom kao dim iz peći.
29Kad je Bog uništavao gradove u ravnici gde je Lot živeo, držao je na umu Avrahama, pa je izveo Lota odatle, i izbavio ga od istrebljenja.
Lot i njegove ćerke
30Lot je napustio Soar, jer se plašio da ostane tamo, i nastanio se u brdima sa svoje dve ćerke. Živeo je sa njima u jednoj pećini.
31Tada je starija ćerka rekla mlađoj: „Naš je otac ostareo, a u zemlji nema muža da bude sa nama, kao što je red po svemu svetu. 32Hajde da napijemo našeg oca vinom i legnemo s njim. Tako ćemo preko našeg oca sačuvati potomstvo.“ 33Iste noći opiju one svoga oca vinom, pa starija ode i legne sa svojim ocem. On nije znao ni kad je legla ni kad je ustala. 34Ujutro je starija rekla mlađoj: „Evo, ja sam prošle noći legla sa našim ocem. Hajde da ga napijemo vinom i ove noći, pa idi i lezi s njim, kako bi preko našeg oca sačuvali potomstvo.“ 35Tako one ponovo napiju svoga oca vinom, pa mlađa ćerka legne s njim. A on opet nije znao ni kad je ova legla ni kad je ustala. 36Tako su obe ćerke Lotove ostale u drugom stanju sa svojim ocem. 37Starija ćerka je rodila sina i dala mu ime „Moav“#19,37 Značenje imena Moav nije izvesno. Moguće značenje je od mog oca.. On je praotac današnjih Moavaca. 38I mlađa je rodila sina. Dala mu je ime „Ven-Ami“#19,38 Ven-Ami znači Sin mog naroda.. On je praotac današnjih Amonaca.
Trenutno izabrano:
1. Mojsijeva 19: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.