Knjiga proroka Osije 11:1-11

„Voleo sam Izrailj još dok je dete bio i iz Egipta pozvah sina svoga. Ali što su ih više pozivali, od njih su više odlazili, Valima su žrtvovali, idolima su kadili. Jefrema sam učio da hoda, ja sam ih za ruke prihvatao. Ali oni prepoznali nisu da sam ja taj što sam ih lečio. Sponama ljudskim, vezama ljubavi ja sam ih privlačio. Bio sam im kao onaj što im u ustima žvale raslabljuje. Saginjao sam se da bih ih hranio. Neće se vratiti u Egipat, nego će Asirca za cara imati jer su odbili da se pokaju. Vitlaće im mač po gradovima, kapije će im razoriti, proždraće ih zbog njihovih spletki. Moj je narod odlučan da me se odriče. Zovu ga ka Višnjem, alʼ ga niko ne uzvisi. O, Jefreme, kako da te predam? O, Izrailju, kako da te izručim? Kako da te učinim kao Admu, da te učinim kao Sevojim? Tuče u meni srce moje, razgorelo se moje smilovanje. Plamen svoga gneva neću da izlijem, neću opet Jefrema da zatrem. Jer, Bog ja jesam, nisam čovek; Svetac među vama i u gnevu neću da vam dođem. Oni će slediti Gospoda i kao lav on će da riče. Zarikaće on, zadrhtaće i doći će oni, deca sa zapada. Zadrhtaće i doći kao ptica iz Egipta, kao golubica iz zemlje asirske. Daću im da žive u kućama njinim – govori Gospod.