Knjiga proroka Jeremije 15
15
1Gospod mi je rekao: „Ako bi Mojsije i Samuilo stali pred mene ne bi se moja duša priklonila ovom narodu. Oteraj ih od mene! Neka idu. 2A ako ti kažu: ’A gde da idemo?’, ti im odgovori: ’Ovako kaže Gospod:
U smrt, ko je za smrt;
pod mač, ko je za mač;
u glad, ko je za glad;
u izgnanstvo, ko je za izgnanstvo.’
3Navaliću na njih četiri stvari – govori Gospod – mač što ubija, pse što trgaju, ptice nebeske i zveri zemaljske što proždiru i tamane. 4Učiniću ih prizorom grozote za sva carstva sveta zbog Judinog cara Manasije, sina Jezekijinog, zbog onog što je uradio u Jerusalimu.
5O, Jerusalime, ko će da ti se smiluje?!
Ko će da te požali
i ko da ti svrati i upita te za zdravlje?
6Ti si mene napustio – govori Gospod –
ustuknuo si,
a ja ću zamahnuti rukom na tebe
i razoriću te.
Umorilo me je da ti popuštam.
7Razvejaću ih vilama na vratima zemlje.
Pobiću decu mom narodu,
satrću ih jer se ne kaju
zbog svojih puteva.
8Više nego morskog peska
biće preda mnom udovica,
majki mladića protiv kojih ću dovesti
zatirača usred dana.
Učiniću da se iznenada na njih
strovale muka i užas.
9Klonula je ona što je sedmoro rodila,
dah je ispustila,
sunce joj je zašlo još za dana.
Posramljena je, zacrvenela se,
a njihov ostatak ću dati maču njihovih neprijatelja
– govori Gospod.“
10Kuku majko, što si me rodila!
Čovek sam nesloge,
čovek oko kog se gloži cela zemlja!
Nitʼ sam pozajmljivao, nitʼ su mi pozajmljivali,
a svaki me proklinje.
11Gospod odgovori:
„Oslobodiću te zaista za tvoje dobro.
Zaista ću dati da te neprijatelj moli
u vreme pogroma i u vreme nevolje.
12Slomi li ko gvožđe,
gvožđe sa severa i bronzu#15,12 Ili: mjed, najčešće legura bakra i cinka.?
13Tvoja dobra i imanja tvoja
dajem kao plen, u bescenje,
za sve tvoje grehe
po svim tvojim granicama.
14Predaću te neprijateljima tvojim
u zemlji koju ne znaš,
da im služiš;
jer moj gnev je vatru zapalio
i protiv tebe ona bukti.“
15O, Gospode, ti znaš, ti me se seti.
Seti me se i osveti se za mene onima što me kinje.
Ne daj da me zbriše sporost tvoga gneva.
Ti znaš da za tebe trpim ruglo.
16Tvoje reči su se našle i ja sam ih pojeo!
Tvoje reči su postale radost i veselje mome srcu!
Jer, tvoje je ime prizvano na mene,
o, Gospode, Bože nad vojskama!
17Ja ne sedim u društvu veseljaka
i ne veselim se.
Sedim sam, baš zbog ruke tvoje,
jer si me jarošću preplavio.
18Zašto mome bolu nema kraja?
Zašto mojoj rani nema leka, što odbija da bude izlečena?
A ti si mi stvarno kao potok nepostojan,
voda što presuši.
19I zato ovako kaže Gospod:
„Ako se vratiš, izlečiću te
i preda mnom ćeš stajati.
I ako razdvojiš vredno od bezvrednog
bićeš kao moja usta.
I oni će se okretati tebi
ali ti ne smeš da se okrećeš k njima.
20Napraviću od tebe
utvrđeni bronzani zid za narod ovaj.
Boriće se protiv tebe,
ali te neće nadvladati.
Jer ja sam s tobom
da te spasem i izbavljam
– govori Gospod.
21Izbaviću te iz ruku zlikovaca!
Iz šaka svirepih otkupiću te!“
Trenutno izabrano:
Knjiga proroka Jeremije 15: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.