16
Dan propasti
1Došla mi je reč od Gospoda i poručila: 2„Ne ženi se! Sinove i ćerke ne podiži na ovom mestu. 3Jer evo šta kaže Gospod za sinove i ćerke rođene na ovom mestu, za majke što ih rađaju i za očeve njihove od kojih se rađaju u ovoj zemlji: 4Pomreće od smrtonosnih zaraza, neoplakani i nesahranjeni biće gnojivo povrh zemlje. Dokrajčiće ih mač i glad, a leševi njihovi će biti hrana pticama nebeskim i zemaljskim zverima.
5Jer ovako kaže Gospod: ne ulazi u kuću ožalošćenih i ne idi da naričeš. Ne pokazuj da ti ih je žao jer sam uzeo svoj mir i milost i milosrđe od njih, od naroda ovog – govori Gospod. 6Pomreće i veliki i mali u ovoj zemlji. Neće ih sahraniti, neće žaliti za njima, niko se neće rezati i niko brijati glavu za njima. 7Neće im udeliti hleb, ožalošćenog za pokojnikom neće utešiti, neće im dati da piju iz čaše utehe za ocem i majkom.
8I ne ulazi u kuću gde je veselje, da sa njima sediš, da jedeš i piješ! 9Jer ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, na vaše ću oči, još za vaše vreme, baš na ovom mestu da ućutkam zvuk veselja, ciku radovanja i povik mladoženje i neveste.
10A kada najaviš ovom narodu sve ove reči, oni će ti reći: ’A zbog čega je Gospod objavio sve ovo veliko zlo protiv nas? Koja je naša krivica? Koji je naš greh kojim smo zgrešili Gospodu Bogu našem?’ 11Ti im odgovori: ’Zato što su me napustili vaši preci – govori Gospod – išli su za drugim bogovima, služili im i klanjali im se. A mene su napustili i moj Zakon nisu držali. 12A vi ste još gora zla počinili nego oni! Eto, svako živi po samovolji svog zlog srca i ne sluša me. 13Isteraću vas zato iz ove zemlje u zemlju koju niste znali ni vi ni vaši preci. Služićete drugim bogovima i noću i danju, a ja vam se neću sažaliti.’
14Zato dolaze dani – govori Gospod – kad se više neće govoriti: ’Živ bio Gospod koji je izveo izrailjski narod iz egipatske zemlje!’ 15Nego: ’Živ bio Gospod koji je izveo izrailjski narod iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih je izagnao!’ Jer ja ću ih vratiti u njihovu zemlju koju sam dao njihovim precima.
16Evo, poslaću mnogo ribara – govori Gospod – da ih love. A nakon toga poslaću mnoge lovce da ih love po svakoj planini, po svakom brdu i u raselinama stena. 17Jer moj je pogled nad svim njihovim putevima. Oni nisu sakriveni preda mnom, a ni krivice njihove nisu sakrivene od mojih očiju. 18Prvo ću dvostruko da namirim njihove krivice i njihove grehe jer su moju zemlju oskrnavili leševima njihovih gadosti, njihovim gnusnostima su ispunili moje nasledstvo.“
19O, Gospode, snago moja i tvrđavo moja!
Utočište moje u danu nevolje.
K tebi će doći narodi
sa krajeva sveta pa će reći:
„Stvarno su naši preci imali lažne bogove, ništavila,
i u njima baš nikakve koristi nije bilo!
20Hoće li čovek da za sebe pravi bogove,
a oni nisu Bog?“
21„Zato ću, evo, ja sada da im obznanim,
da im obznanim svoju moćnu ruku,
pa će znati da je moje ime Gospod!