Knjiga proroka Jeremije 17
17
1Judin je greh zapisan gvozdenim perom,
urezan dijamantskim šiljkom
na ploču njihovog srca
i na rogove vaših žrtvenika.
2Deca njihova razmišljaju
o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima,
pod zelenim drvećem
na visokim brdima.
3A ti što se penješ na planinu u polju:
tvoje dobro i sva imanja tvoja
dajem kao plen,
i tvoje uzvišice za greh
po svim tvojim granicama.
4I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvo
koje sam ti dao.
Učiniću da robuješ svojim neprijateljima
u zemlji koju ne znaš,
jer si zapalio vatru moga gneva
i doveka ona bukti.“
5Ovako kaže Gospod:
„Proklet je čovek u čoveka što se uzda,
snagu svoju što u telu traži,
a od Gospoda okreće srce svoje!
6Biće kao grm u pustinji
što i ne zna kad mu dobro dođe.
Tavoriće u bezvodnoj pustari,
u slatini gde niko ne živi.
7Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda
i kome je Gospod uzdanica!
8On će biti kao drvo posađeno pored voda,
što korenje pruža ka živome toku.
Pripeka kad dođe, ono se ne boji;
lišće mu zeleno kroz godinu celu.
Od suše ne strepi,
ploda uvek ima.
9Srce je varljivo više od sveg drugog.
Nepopravljivo je,
i ko će ga znati!
10Ja, Gospod, ispitujem srce,
nutrinu proveravam;
pa svakome dajem po njegovom putu,
a i prema plodu od njegovih dela.
11Kao jarebica što se leže, ali ne izleže,
onaj je što blago nepošteno zgrće:
na pola mu života blaga više nema,
a on na svome kraju ispada budala.“
12Presto slave od davnina uzvišen,
mesto je našeg Svetilišta.
13Nado Izrailjeva, Gospode,
postideće se svi koji te ostave.
Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani,
jer su ostavili Gospoda,
izvor svežih voda.
14Izleči me, Gospode, da budem izlečen!
Spasi me da i spasen budem,
jer si ti moja slava!
15Gle njih, govore mi:
„Gde je reč Gospodnja?
Hajde, nek se zbude!“
16Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem.
Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni.
I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome.
17Ne budi mi ti na užas,
jer si moje utočište u danu propasti!
18Nek se stide moji gonitelji,
a ne ja da se stidim.
Neka oni budu zaplašeni,
a ne ja da zaplašen budem.
Sruči na njih dan propasti
i slomi ih dvaput jačim slomom.
Subota – posvećeni dan
19Gospod mi je ovako rekao: „Idi i stani na Vrata sinova naroda, kroz koja ulaze Judini carevi i kroz koja izlaze, i na sva vrata Jerusalima. 20Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, o, carevi Judini i sva Judo i svi stanovnici Jerusalima koji ulazite kroz ova vrata! 21Ovako kaže Gospod: čuvajte živote svoje pa ne nosite robu u subotu i ne unosite je na jerusalimska vrata. 22Ni iz svojih kuća ne iznosite robu u subotu i ne radite nikakvog posla. Posvetite subotu kao što sam zapovedio vašim precima. 23Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Tvrdoglavi su postali, nisu slušali i nisu prihvatili karanje. 24Ali, budete li me pažljivo slušali – govori Gospod – i subotom ne budete nosili robu kroz gradska vrata, već posvetite subotu i ne radite nikakav posao: 25tada će na gradska vrata ulaziti carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima – oni, njihovi glavari, svi Judejci i svi stanovnici Jerusalima. A grad će ovaj ostati doveka. 26I doći će iz Judinih gradova, svi što su oko Jerusalima, iz Venijaminove zemlje, iz ravnice, sa brda i iz Negeva oni što donose svespalnice, žrtve, žitne žrtve i tamjan, i oni što donose zahvalnice u Dom Gospodnji. 27Ali ako me ne poslušate – da posvetite subotu, da ne nosite robu i prolazite kroz jerusalimska vrata u subotu – zapaliću vatru na njegovim vratima da proguta dvorove Jerusalima, i neće se ugasiti.’“
Trenutno izabrano:
Knjiga proroka Jeremije 17: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.
Knjiga proroka Jeremije 17
17
1Judin je greh zapisan gvozdenim perom,
urezan dijamantskim šiljkom
na ploču njihovog srca
i na rogove vaših žrtvenika.
2Deca njihova razmišljaju
o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima,
pod zelenim drvećem
na visokim brdima.
3A ti što se penješ na planinu u polju:
tvoje dobro i sva imanja tvoja
dajem kao plen,
i tvoje uzvišice za greh
po svim tvojim granicama.
4I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvo
koje sam ti dao.
Učiniću da robuješ svojim neprijateljima
u zemlji koju ne znaš,
jer si zapalio vatru moga gneva
i doveka ona bukti.“
5Ovako kaže Gospod:
„Proklet je čovek u čoveka što se uzda,
snagu svoju što u telu traži,
a od Gospoda okreće srce svoje!
6Biće kao grm u pustinji
što i ne zna kad mu dobro dođe.
Tavoriće u bezvodnoj pustari,
u slatini gde niko ne živi.
7Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda
i kome je Gospod uzdanica!
8On će biti kao drvo posađeno pored voda,
što korenje pruža ka živome toku.
Pripeka kad dođe, ono se ne boji;
lišće mu zeleno kroz godinu celu.
Od suše ne strepi,
ploda uvek ima.
9Srce je varljivo više od sveg drugog.
Nepopravljivo je,
i ko će ga znati!
10Ja, Gospod, ispitujem srce,
nutrinu proveravam;
pa svakome dajem po njegovom putu,
a i prema plodu od njegovih dela.
11Kao jarebica što se leže, ali ne izleže,
onaj je što blago nepošteno zgrće:
na pola mu života blaga više nema,
a on na svome kraju ispada budala.“
12Presto slave od davnina uzvišen,
mesto je našeg Svetilišta.
13Nado Izrailjeva, Gospode,
postideće se svi koji te ostave.
Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani,
jer su ostavili Gospoda,
izvor svežih voda.
14Izleči me, Gospode, da budem izlečen!
Spasi me da i spasen budem,
jer si ti moja slava!
15Gle njih, govore mi:
„Gde je reč Gospodnja?
Hajde, nek se zbude!“
16Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem.
Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni.
I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome.
17Ne budi mi ti na užas,
jer si moje utočište u danu propasti!
18Nek se stide moji gonitelji,
a ne ja da se stidim.
Neka oni budu zaplašeni,
a ne ja da zaplašen budem.
Sruči na njih dan propasti
i slomi ih dvaput jačim slomom.
Subota – posvećeni dan
19Gospod mi je ovako rekao: „Idi i stani na Vrata sinova naroda, kroz koja ulaze Judini carevi i kroz koja izlaze, i na sva vrata Jerusalima. 20Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, o, carevi Judini i sva Judo i svi stanovnici Jerusalima koji ulazite kroz ova vrata! 21Ovako kaže Gospod: čuvajte živote svoje pa ne nosite robu u subotu i ne unosite je na jerusalimska vrata. 22Ni iz svojih kuća ne iznosite robu u subotu i ne radite nikakvog posla. Posvetite subotu kao što sam zapovedio vašim precima. 23Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Tvrdoglavi su postali, nisu slušali i nisu prihvatili karanje. 24Ali, budete li me pažljivo slušali – govori Gospod – i subotom ne budete nosili robu kroz gradska vrata, već posvetite subotu i ne radite nikakav posao: 25tada će na gradska vrata ulaziti carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima – oni, njihovi glavari, svi Judejci i svi stanovnici Jerusalima. A grad će ovaj ostati doveka. 26I doći će iz Judinih gradova, svi što su oko Jerusalima, iz Venijaminove zemlje, iz ravnice, sa brda i iz Negeva oni što donose svespalnice, žrtve, žitne žrtve i tamjan, i oni što donose zahvalnice u Dom Gospodnji. 27Ali ako me ne poslušate – da posvetite subotu, da ne nosite robu i prolazite kroz jerusalimska vrata u subotu – zapaliću vatru na njegovim vratima da proguta dvorove Jerusalima, i neće se ugasiti.’“
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.