Knjiga o Jovu 21:1-30

A Jov je odgovorio ovim rečima: „Poslušajte pažljivo besedu moju, neka mi to bude uteha od vas. Otrpite me, ja bih govorio! A vi se rugajte kada to kažem. Žalim li se ja to čoveku? Zar da duh moj ne plane? K meni se okrenite i zapanjite se, zatvorite rukom usta! I ja sam potresen kad mislim o ovom, groznica mi telo grči. Elem, zašto žive zlikovci, zašto ostare i osile? Deca su njihova jedra pred njima, njihovi su potomci sa njima, pred očima njihovim. Kuće su njihove lišene straha, nad njima nema Božijeg pruta. Bikovi su im priplodni, osemenjuju, krave im se tele i nisu jalove. Poput stada puštaju dečake, njihova deca skakuću okolo. Podcikuju uz daire i liru, raduju se uz zvuke svirale. Dane svoje prožive u dobru i spokojno silaze u Svet mrtvih. A Bogu govore: ’Prođi nas se! Za puteve tvoje nećemo da znamo! Ko je Svemoćni, pa da mu služimo? Šta to dobijamo ako ga molimo?’ Gle! Napredak njihov nije u ruci njihovoj, od mene je podaleko savet zlikovaca. Koliko se često gasi svetiljka zlikovca? Stiže li ih propast njihova? Dodeljuje li im Bog u svom gnevu boli? Jesu li oni poput slame na vetru, poput pleve koju vihor nosi? ’Bog grehe čoveka čuva za decu njegovu’? Ma neka to njemu vrati, neka toga svestan bude! Nek očima svojim svoju propast gleda, nek od gneva Svemoćnoga pije! Jer, mari li on šta će nakon njega sa kućom mu biti, kada mu se broj meseci skrati? Uči li iko Boga mudrosti? Njega, koji sudi uznositima?! Jedan umre u obilju svega i sve mu je potaman, napredno; telo mu je uhranjeno mlekom i jedra mu srž je u kostima. Drugi umire ogorčene duše, a dobra se nauživao nije. Tek, obojica će u prašinu leći, prekriće ih crvi. Eto, meni su poznate misli vaše, spletke koje spletkarite protiv mene. Vi kažete: ’Gde je sada kuća plemićeva? Gde je šator u kome zlikovci počivaju?’ Što niste pitali one koji prolaze tim putem?! Niste li njihove znakove uočili? Jer, zlikovac se pošteđuje u danu propasti, izbavlja se zlobnik u danu jarosti.