Knjiga o Jovu 21:1-30
Knjiga o Jovu 21:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом Јов одговори говорећи: „Послушајте, послушајте речи моје, то ће ми од вас утеха бити. Пустите ме да говорим, а потом ми се подсмевајте. Да ли се ја жалим на човека? Како да душа моја не буде нестрпљива? Погледајте ме, зачудићете се и ставићете на уста руку. И ја кад на то помислим, препаднем се, целим телом уздрхтим. Зашто зликовци опстају, старе и богате се? Потомци њихови чврсто стоје с њима и наследници њихови пред очима њиховим. У кућама њиховим мир влада, прут Божји није над њима. Бикови њихови наскачу и не промашују, краве њихове теле се и не јалове се. Деца им трче као јагањци и младеж поскакује. Они певају уз бубањ и харфицу, веселе се уз звук свирале. Проводе срећно дане своје и лако у подземље одлазе. А Богу су говорили: ‘Иди од нас, нећемо да знамо путеве твоје! Шта је Свемогући па да му служимо? Шта нам користи да му се молимо?’ Шта? Да није срећа њихова у њиховој руци? Далеко је од мене мишљење безбожника! Често се гаси светиљка безбожника, сналази их невоља, он их у гневу свом кажњава. Они су као плева на ветру, као прах који вихор разноси. Да ли Бог спрема несрећу безбожницима на деци њиховој? Он кажњава њега, да он осети! Он својим очима гледа пропаст своју и пије гнев Свемогућег. Шта он мари за кућу своју после њега кад се број месеци његових навршава! Да ли ће неко Бога учити мудрости? Њега који суди највишима? Неко умире у потпуном благостању, миран и срећан. Корита су му пуна млека, а кости пуне сржи. Други пак умире ојађене душе, није окусио срећу. Обојица леже заједно у земљи, обојицу црви прекривају. Ето, знам шта мислите и какве су вам намере против мене. Ви размишљате: ‘Где је кућа моћнога, а где је шатор у коме бораве безбожници?’ Зар нисте никад питали оне на путу? Нећете да послушате то што кажу? Зар ће у дан несреће зликовац бити поштеђен? У дан гнева спашће се?
Knjiga o Jovu 21:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Јов одврати: »Добро слушајте шта ћу рећи; то нека ми буде утеха од вас. Будите стрпљиви док вам говорим, а кад завршим, ругајте се даље. Зар је моја притужба против човека? Како онда да не изгубим стрпљење? Погледајте ме и запањите се, од препасти заклоните уста руком. Кад на то помислим, престравим се, дрхтавица ми тело обузме. »Зашто опаки остају у животу, старе и све су моћнији? Деца им збринута с њима, њихови унуци пред њиховим су очима. Куће им безбедне и без страха, Божија шиба на миру их оставља. Њихови бикови оплођују сигурно, краве им се теле, а не јалове се. Децу шаљу напоље као јагањце, дечица им скакућу унаоколо. Певају уз даире и лиру и уз звук свирале се веселе. Свој век у благостању завршавају и у миру силазе у Шеол. А Богу говоре: ‚Остави нас на миру! Твоје путеве не желимо да знамо! Ко је Свесилни, да бисмо му служили? Каква је корист од тога да му се молимо?‘ Али њихово благостање није у њиховој руци; зато је савет опаких далеко од мене. Колико често се гаси светиљка опаких и сналази их недаћа, бол који Бог одређује у свом гневу? Колико често су као слама на ветру, као плева коју односи олуја? ‚Бог чува казну за човекову децу.‘ Нека њега самог казни, да он сам осети. Нека својим очима види своју пропаст, нека се напије срџбе Свесилнога. Јер, шта га брига за дом који за собом оставља кад његовом животу дође крај? Ко може ичему да научи Бога, Онога који и највишима суди? Један умире у сваком благостању, потпуно сигуран и спокојан, ухрањеног тела и костију пуних мождине, а други умире с огорчењем у души, никад не окусивши срећу. Заједно леже у праху и обојицу их прекривају црви. »Да, знам ја добро шта мислите и сплетке којима бисте да ми учините зло. Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа, шатор у ком су живели опаки?‘ Зар никад нисте питали путнике? Зар нисте прихватили њихово сведочење, да је у дан несреће зликовац поштеђен, да се избавља дана срџбе?
Knjiga o Jovu 21:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
A Jov je odgovorio ovim rečima: „Poslušajte pažljivo besedu moju, neka mi to bude uteha od vas. Otrpite me, ja bih govorio! A vi se rugajte kada to kažem. Žalim li se ja to čoveku? Zar da duh moj ne plane? K meni se okrenite i zapanjite se, zatvorite rukom usta! I ja sam potresen kad mislim o ovom, groznica mi telo grči. Elem, zašto žive zlikovci, zašto ostare i osile? Deca su njihova jedra pred njima, njihovi su potomci sa njima, pred očima njihovim. Kuće su njihove lišene straha, nad njima nema Božijeg pruta. Bikovi su im priplodni, osemenjuju, krave im se tele i nisu jalove. Poput stada puštaju dečake, njihova deca skakuću okolo. Podcikuju uz daire i liru, raduju se uz zvuke svirale. Dane svoje prožive u dobru i spokojno silaze u Svet mrtvih. A Bogu govore: ’Prođi nas se! Za puteve tvoje nećemo da znamo! Ko je Svemoćni, pa da mu služimo? Šta to dobijamo ako ga molimo?’ Gle! Napredak njihov nije u ruci njihovoj, od mene je podaleko savet zlikovaca. Koliko se često gasi svetiljka zlikovca? Stiže li ih propast njihova? Dodeljuje li im Bog u svom gnevu boli? Jesu li oni poput slame na vetru, poput pleve koju vihor nosi? ’Bog grehe čoveka čuva za decu njegovu’? Ma neka to njemu vrati, neka toga svestan bude! Nek očima svojim svoju propast gleda, nek od gneva Svemoćnoga pije! Jer, mari li on šta će nakon njega sa kućom mu biti, kada mu se broj meseci skrati? Uči li iko Boga mudrosti? Njega, koji sudi uznositima?! Jedan umre u obilju svega i sve mu je potaman, napredno; telo mu je uhranjeno mlekom i jedra mu srž je u kostima. Drugi umire ogorčene duše, a dobra se nauživao nije. Tek, obojica će u prašinu leći, prekriće ih crvi. Eto, meni su poznate misli vaše, spletke koje spletkarite protiv mene. Vi kažete: ’Gde je sada kuća plemićeva? Gde je šator u kome zlikovci počivaju?’ Što niste pitali one koji prolaze tim putem?! Niste li njihove znakove uočili? Jer, zlikovac se pošteđuje u danu propasti, izbavlja se zlobnik u danu jarosti.
Knjiga o Jovu 21:1-30 Нови српски превод (NSP)
А Јов је одговорио овим речима: „Послушајте пажљиво беседу моју, нека ми то буде утеха од вас. Отрпите ме, ја бих говорио! А ви се ругајте када то кажем. Жалим ли се ја то човеку? Зар да дух мој не плане? К мени се окрените и запањите се, затворите руком уста! И ја сам потресен кад мислим о овом, грозница ми тело грчи. Елем, зашто живе зликовци, зашто остаре и осиле? Деца су њихова једра пред њима, њихови су потомци са њима, пред очима њиховим. Куће су њихове лишене страха, над њима нема Божијег прута. Бикови су им приплодни, осемењују, краве им се теле и нису јалове. Попут стада пуштају дечаке, њихова деца скакућу около. Подцикују уз даире и лиру, радују се уз звуке свирале. Дане своје проживе у добру и спокојно силазе у Свет мртвих. А Богу говоре: ’Прођи нас се! За путеве твоје нећемо да знамо! Ко је Свемоћни, па да му служимо? Шта то добијамо ако га молимо?’ Гле! Напредак њихов није у руци њиховој, од мене је подалеко савет зликоваца. Колико се често гаси светиљка зликовца? Стиже ли их пропаст њихова? Додељује ли им Бог у свом гневу боли? Јесу ли они попут сламе на ветру, попут плеве коју вихор носи? ’Бог грехе човека чува за децу његову’? Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде! Нек очима својим своју пропаст гледа, нек од гнева Свемоћнога пије! Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити, када му се број месеци скрати? Учи ли ико Бога мудрости? Њега, који суди узноситима?! Један умре у обиљу свега и све му је потаман, напредно; тело му је ухрањено млеком и једра му срж је у костима. Други умире огорчене душе, а добра се науживао није. Тек, обојица ће у прашину лећи, прекриће их црви. Ето, мени су познате мисли ваше, сплетке које сплеткарите против мене. Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева? Где је шатор у коме зликовци почивају?’ Што нисте питали оне који пролазе тим путем?! Нисте ли њихове знакове уочили? Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти, избавља се злобник у дану јарости.
Knjiga o Jovu 21:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jov odgovori i reèe: Slušajte dobro rijeèi moje, i to æe mi biti od vas utjeha. Potrpite me da ja govorim, a kad izgovorim, potsmijevajte se. Eda li se ja èovjeku tužim? i kako ne bi bio žalostan duh moj? Pogledajte na me, i divite se, i metnite ruku na usta. Ja kad pomislim, strah me je, i groza poduzima tijelo moje. Zašto bezbožnici žive? stare? i bogate se? Sjeme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima, i natražje njihovo pred njihovijem oèima. Kuæe su njihove na miru bez straha, i prut Božji nije nad njima. Bikovi njihovi skaèu, i ne promašaju; krave njihove tele se, i ne jalove se. Ispuštaju kao stado djecu svoju, i sinovi njihovi poskakuju. Podvikuju uz bubanj i uz gusle, vesele se uza sviralu. Provode u dobru dane svoje, i zaèas slaze u grob. A Bogu kažu: idi od nas, jer neæemo da znamo za putove tvoje. Šta je svemoguæi, da mu služimo? i kaka nam je korist, da mu se molimo? Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci; namjera bezbožnièka daleko je od mene. Koliko se puta gasi žižak bezbožnièki i dolazi im pogibao, dijeli im muke u gnjevu svom Bog? Bivaju li kao pljeva na vjetru, kao prah koji raznosi vihor? Èuva li Bog sinovima njihovijem pogibao njihovu, plaæa im da osjete? Vide li svojim oèima pogibao svoju, i piju li gnjev svemoguæega? Jer šta je njima stalo do kuæe njihove nakon njih, kad se broj mjeseca njihovijeh prekrati? Eda li æe Boga ko uèiti mudrosti, koji sudi visokima? Jedan umire u potpunoj sili svojoj, u miru i u sreæi. Muzlice su mu pune mlijeka, i kosti su mu vlažne od moždina. A drugi umire ojaðene duše, koji nije uživao dobra. Obojica leže u prahu, i crvi ih pokrivaju. Eto, znam vaše misli i sudove, kojima mi èinite krivo. Jer govorite: gdje je kuæa silnoga, i gdje je šator u kom nastavaju bezbožnici? Nijeste li nikad pitali putnika? i što vam kazaše neæete da znate, Da se na dan pogibli ostavlja zadac, kad se pusti gnjev.