Јов 21:1-30

Потом Јов одговори говорећи: „Послушајте, послушајте речи моје, то ће ми од вас утеха бити. Пустите ме да говорим, а потом ми се подсмевајте. Да ли се ја жалим на човека? Како да душа моја не буде нестрпљива? Погледајте ме, зачудићете се и ставићете на уста руку. И ја кад на то помислим, препаднем се, целим телом уздрхтим. Зашто зликовци опстају, старе и богате се? Потомци њихови чврсто стоје с њима и наследници њихови пред очима њиховим. У кућама њиховим мир влада, прут Божји није над њима. Бикови њихови наскачу и не промашују, краве њихове теле се и не јалове се. Деца им трче као јагањци и младеж поскакује. Они певају уз бубањ и харфицу, веселе се уз звук свирале. Проводе срећно дане своје и лако у подземље одлазе. А Богу су говорили: ‘Иди од нас, нећемо да знамо путеве твоје! Шта је Свемогући па да му служимо? Шта нам користи да му се молимо?’ Шта? Да није срећа њихова у њиховој руци? Далеко је од мене мишљење безбожника! Често се гаси светиљка безбожника, сналази их невоља, он их у гневу свом кажњава. Они су као плева на ветру, као прах који вихор разноси. Да ли Бог спрема несрећу безбожницима на деци њиховој? Он кажњава њега, да он осети! Он својим очима гледа пропаст своју и пије гнев Свемогућег. Шта он мари за кућу своју после њега кад се број месеци његових навршава! Да ли ће неко Бога учити мудрости? Њега који суди највишима? Неко умире у потпуном благостању, миран и срећан. Корита су му пуна млека, а кости пуне сржи. Други пак умире ојађене душе, није окусио срећу. Обојица леже заједно у земљи, обојицу црви прекривају. Ето, знам шта мислите и какве су вам намере против мене. Ви размишљате: ‘Где је кућа моћнога, а где је шатор у коме бораве безбожници?’ Зар нисте никад питали оне на путу? Нећете да послушате то што кажу? Зар ће у дан несреће зликовац бити поштеђен? У дан гнева спашће се?