39
1Hoćeš li ti lavu plen da loviš
i nahraniš laviće,
2kad se primire u jazbinama,
kad iz potaje vrebaju u žbunju?
3Ko gavranu jelo sprema,
kada mu ptići pište Bogu,
kada za hranom gegaju se?
4A znaš li vreme kad se divokoze koze?
Jesi li gledao kad košute kote mlade?
5Da li brojiš koliko su meseci skotne?
Znaš li kada će se omladiti?
6Šćućure se i okote svoje mlade,
bolova se oslobode.
7I mladi im ojačaju, rastu u divljini,
i kad odu više im se ne vraćaju.
8Ko je divljeg magarca oslobodio
i ko mu je razvezao užad?
9Ja sam njemu pustaru za kuću dao
i slatinu za prebivalište.
10On na gradsku vrevu njače
i ne haje za povik goniča.
11Po brdima pašu svoju traži,
njuši za svakim zelenilom.
12Pristaje li bivo da ti služi,
da zanoći za tvojim jaslama?
13Zar ćeš bivola užetom u plug da upregneš?
Hoće li za tobom dolove da drlja?
14Hoćeš li se uzdati u njega zbog njegove pogoleme snage?
Hoćeš da mu svoj rad prepustiš?
15Zar veruješ kako će ti dovući letinu,
na gumno ti skupiti pšenicu?
16Noj ponosno lepeće krilima,
ali to nisu ni krila ni perje rode!
17Svoja jaja na zemlji polaže,
u prašini, da im bude toplo.
18On ne mari dalʼ će noga da ih smrska,
divlja zverka da ih zgazi.
19Nema sažaljenja za ptiće svoje
kao da nisu njegovi,
ne mari što trud mu je uzaludan.
20Bog ga je mudrosti lišio,
razuma mu nije udelio.
21Kad se visoko razmaše,
i konju i njegovom jahaču se smeje.
22Dade li ti konju snagu?
Da li si mu grivom ukrasio vrat?
23Ti li mu daješ da ko skakavac skače?
Užasno je rzanje njegovo ponosno.
24Zemlju kopa, od snage drhti,
na oružje hrli!
25Strahu se smeje, ne da se smesti
i pred mačem ne uzmiče.
26Tobolac nad njim zveči,
sevaju sablja i koplje.
27Od drhtanja i frktanja zemlju grize,
ne miruje na poziv roga.
28On zanjišti na zvuk roga
i nanjuši izdaleka bitku,
viku zapovednika
i bojni poklič.
29Vine li se kraguj po zamisli tvojoj
i raširi krila prema jugu?
30Po tvojoj li se reči orao uzdiže
i na visinama gnezdi?
31Na litici živi,
noć provodi na grebenu
i na utvrđenju.
32Odatle on hranu vreba
i oči mu nadaleko vide.
33Njegovi ptići krv piju,
leševi gde su –
i on je tamo.“
34Tada je Gospod uzvratio Jovu ovim rečima:
35„Zar će svađalica Svemoćnoga da ispravlja?
Neka Bogu sad uzvrati taj što mu zamera!“
36I Jov je ovim rečima uzvratio Gospodu:
37„Gle, ja nikakav kako bih tebi uzvratio?!
Rukom svojom zatvaram usta svoja!
38Neću da uzvratim, već jednom sam govorio;
i još jednom, ali više neću.“