40
1Gospod još reče Jovu:
2„Kao muško opaši slabine svoje,
da te ja pitam, a ti da mi odgovaraš.
3Zar bi ti da pravednost moju obezvrediš?
Proglasio bi mene krivim
da bi sebe proglasio pravim?
4Imaš li ti ruku ko što je Božija?
Glas tvoj da li kao njegov grmi?
5Hajde, veličanstvom i ugledom ukrasi se,
u čast i slavu obuci se!
6Izlij poplavu srdžbe svoje!
Svakog gordog pogledaj i sruši ga.
7Pogledaj sve gorde, pa ih ponizi;
na licu mesta izgazi zle.
8Zajedno ih u prašinu zatrpaj,
preko lica pokrov u grobnici sveži.
9Tada ću ti ja priznati
da desnica tvoja može da te spase.
10A gle, čudovište behemota#40,10 Ovo je množina jevrejske imenice životinja, čime se najverovatnije ukazuje na nesvakidašnju veličinu ovog bića.
koje sam sa tobom zajedno stvorio!
On poput vola pase,
11a vidi mu snage u bedrima njegovim!
Sila mu je u trbušnim mišićima.
12Rep ukruti kao kedar,
bedrene mu žile prepletene.
13Kosti su mu ko cevi bronzane,
a udovi ko metalne cevi.
14On je prvo delo Božijeg stvaranja,
Sazdatelj mu njegov sa mačem prilazi.
15Njemu brda hranu daju,
tamo gde se igraju zveri poljske.
16Ispod lotosa on leži,
krije se u trski i močvari.
17Lotosi ga zaklanjaju senkom,
okružen je potočnim vrbama.
18Gle, podivlja li reka, njega to ne straši;
nema straha ni kad Jordan jurne mu u usta.
19Može li ga iko zgrabiti dok gleda?
Može li mu iko njušku probosti kukama?
20Zar ćeš levijatana udicom da izvučeš
i konopcem jezik da mu svežeš?
21Hoćeš li mu uže kroz nos da provučeš
i čeljust mu kukom da probodeš?
22Hoće li te preklinjati mnogo
i umilne pričati ti reči?
23Zar će savez s tobom da načini?
Držaćeš ga doveka ko roba?
24Igraćeš se sa njim ko sa pticom,
povocem svezati za svoje devojke?
25Zar će se ortaci cenjkati za njega,
na komade podeliti trgovcima?
26Hoćeš li mu kožu izbosti ostvama
i glavu harpunom?
27Ako ruke na njega položiš –
sećaćeš se toga boja,
alʼ ga više ponoviti nećeš!
28Ali, uludo je nadati se tome!
Zar čovek ne pada samo kada ga ugleda?