Plač Jeremijin 2:15-22

Ruga ti se, pljeska rukama narod koji prolazi kraj grada. Zvižde i glavom odmahuju nad ruševinama jerusalimskim: „Je li to ta varoš savršeno lepa? Je li to radost cele zemlje?“ Smeju ti se, nad tobom se cerekaju svi neprijatelji tvoji. Krive usne, keze zube, pa govore: „Mi smo ga slistili! Ovo je ono što smo čekali! Dočekasmo. Oči naše videše!“ Gospod je izvršio svoju nameru, održao je reč svoju. Od davnina nas je on opominjao, sad nas bez milosti razorio. Neprijatelj pobednički likuje, protivnik se našem porazu veseli. I zidovi tvoji neka vape, jecaj, ćerko sionska, prizivaj Gospoda! Neka teku suze tvoje kao potoci i danju i noću. Ne daj sebi odmora, nariči! Ne daj mira zenicama, plači! Tokom noći diži se i viči, prizivaj ga svakog časa, izlivaj srce kao vodu pred licem Gospoda, da se smiluje nejači tvojoj, deci što od gladi skapavaju po uglovima svih ulica. Pogledaj, pogledaj, o, Gospode! Koga si to na muke bacio? Zar žene da porod svoj jedu? Zar one što u naručju njišu? Zar u samom Svetilištu kolju sveštenike tvoje i proroke tvoje? Po ulici leže u prašini, mrtva leže deca sa starcima; devojke moje i mladići leže mačem pobijeni. Ti ih pobi u dan gneva svoga, ti ih pokla bez milosti. Kao da je dan praznika, sa svih strana sabrao si sve užase na me. U dan gneva tvoga niko nije preživeo, niko utekao. Decu moju odnjihanu i odraslu pobio je dušmanin kleti.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Plač Jeremijin 2:15-22