Plač Jeremijin 2:15-22
Plač Jeremijin 2:15-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Над тобом пљескају рукама својим сви који путем пролазе. Звижде и главом врте на кћер јерусалимску. „Је ли то град за који су говорили да је најлепши украс све земље?” Отварају на тебе уста твоја сви непријатељи твоји. Звижде, зубима шкргућу и говоре: „Прождресмо је! Ово је дан који смо чекали! Дочекасмо и видесмо!” Господ изврши наум свој, испуни реч своју коју раније заповеди. Разори те немилице, тобом непријатеља развесели и подиже снагу његову. Господу вичу срца њихова. Плачи, кћери сионска! Као поток нека теку сузе твоје, дању и ноћу! Нека спокоја немаш, нека се не одмори зеница твоја! Устани, вичи ноћу на почетку страже. Излиј као воду срце своје пред лицем Господњим. К њему подижи руке своје, за живот нејачи своје, која од глади обамиру по угловима улица. Погледај, Господе, и види коме си то учинио! Зар жене да једу пород свој, децу коју у наручју држе? Зар да се кољу у светињи твојој свештеник и пророк? Леже на земљи по улицама деца и старци. Девојке моје и младићи моји од мача падоше. Побио си их у дан гнева свога, поклао си их немилице. Сазвао си као на празник одасвуд страхове моје. У дан гнева Господњег нико не утече, нико не преживе. Које отхраних и одгојих, њих ми поби непријатељ мој.
Plač Jeremijin 2:15-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пљешћу рукама сви који пролазе путем, цокћу и машу главом Кћери јерусалимској: »Зар се за овај град говорило да је савршенство лепоте, радост целога света?« Сви твоји непријатељи над тобом разјапише уста, цокћу, шкргућу зубима и говоре: »Уништисмо је! Ово је дан који смо чекали! Доживесмо да га видимо!« ГОСПОД изврши свој наум, одржа своју реч, коју је давно изрекао. Без милости те разори, даде да непријатељ ликује над тобом. Твоје душмане учини снажнима. Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске, нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица. Не дај себи одушка ни одмора зеници свога ока. Устани, вичи ноћу, када почињу ноћне страже. Као воду излиј своје срце пред лицем Господњим. Подигни руке к њему за живот своје деце, која од глади скапавају на угловима свих улица. Погледај, ГОСПОДЕ, и види: с ким си овако поступио? Зар да жене једу свој пород, децу коју су неговале? Зар да свештеник и пророк буду убијени у Господњем светилишту? Дечаци и старци на земљи леже на улици, моје девојке и младићи падоше од мача. Ти их поби у дан свога гнева, ти их посече без милости. Као на празник, тако си одасвуд позвао ужас на мене, па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ нико не измаче нити преживе. Оне које сам однеговала и одгајила, мој непријатељ поби.
Plač Jeremijin 2:15-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Ruga ti se, pljeska rukama narod koji prolazi kraj grada. Zvižde i glavom odmahuju nad ruševinama jerusalimskim: „Je li to ta varoš savršeno lepa? Je li to radost cele zemlje?“ Smeju ti se, nad tobom se cerekaju svi neprijatelji tvoji. Krive usne, keze zube, pa govore: „Mi smo ga slistili! Ovo je ono što smo čekali! Dočekasmo. Oči naše videše!“ Gospod je izvršio svoju nameru, održao je reč svoju. Od davnina nas je on opominjao, sad nas bez milosti razorio. Neprijatelj pobednički likuje, protivnik se našem porazu veseli. I zidovi tvoji neka vape, jecaj, ćerko sionska, prizivaj Gospoda! Neka teku suze tvoje kao potoci i danju i noću. Ne daj sebi odmora, nariči! Ne daj mira zenicama, plači! Tokom noći diži se i viči, prizivaj ga svakog časa, izlivaj srce kao vodu pred licem Gospoda, da se smiluje nejači tvojoj, deci što od gladi skapavaju po uglovima svih ulica. Pogledaj, pogledaj, o, Gospode! Koga si to na muke bacio? Zar žene da porod svoj jedu? Zar one što u naručju njišu? Zar u samom Svetilištu kolju sveštenike tvoje i proroke tvoje? Po ulici leže u prašini, mrtva leže deca sa starcima; devojke moje i mladići leže mačem pobijeni. Ti ih pobi u dan gneva svoga, ti ih pokla bez milosti. Kao da je dan praznika, sa svih strana sabrao si sve užase na me. U dan gneva tvoga niko nije preživeo, niko utekao. Decu moju odnjihanu i odraslu pobio je dušmanin kleti.
Plač Jeremijin 2:15-22 Нови српски превод (NSP)
Руга ти се, пљеска рукама народ који пролази крај града. Звижде и главом одмахују над рушевинама јерусалимским: „Је ли то та варош савршено лепа? Је ли то радост целе земље?“ Смеју ти се, над тобом се церекају сви непријатељи твоји. Криве усне, кезе зубе, па говоре: „Ми смо га слистили! Ово је оно што смо чекали! Дочекасмо. Очи наше видеше!“ Господ је извршио своју намеру, одржао је реч своју. Од давнина нас је он опомињао, сад нас без милости разорио. Непријатељ победнички ликује, противник се нашем поразу весели. И зидови твоји нека вапе, јецај, ћерко сионска, призивај Господа! Нека теку сузе твоје као потоци и дању и ноћу. Не дај себи одмора, наричи! Не дај мира зеницама, плачи! Током ноћи дижи се и вичи, призивај га сваког часа, изливај срце као воду пред лицем Господа, да се смилује нејачи твојој, деци што од глади скапавају по угловима свих улица. Погледај, погледај, о, Господе! Кога си то на муке бацио? Зар жене да пород свој једу? Зар оне што у наручју њишу? Зар у самом Светилишту кољу свештенике твоје и пророке твоје? По улици леже у прашини, мртва леже деца са старцима; девојке моје и младићи леже мачем побијени. Ти их поби у дан гнева свога, ти их покла без милости. Као да је дан празника, са свих страна сабрао си све ужасе на ме. У дан гнева твога нико није преживео, нико утекао. Децу моју одњихану и одраслу побио је душманин клети.
Plač Jeremijin 2:15-22 Sveta Biblija (SRP1865)
Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvižde i mašu glavom za kæerju Jerusalimskom: to li je grad, za koji govorahu da je prava ljepota, radost svoj zemlji? Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvižde i škrguæu zubima govoreæi: proždrijesmo; ovo je doista dan koji èekasmo; doèekasmo, vidjesmo. Uèini Gospod što naumi, ispuni rijeè svoju, koju kaza odavna; razori nemilice, i razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim. Vièe srce njihovo ka Gospodu: zide kæeri Sionske, proljevaj potokom suze dan i noæ, ne daj sebi mira, i zjenica oka tvojega da ne staje. Ustani, vièi obnoæ; u poèetku straže, proljevaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podiži k njemu ruke svoje za dušu djece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica. Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako uèinio. Eda li žene jedu porod svoj, djecu koju nose u naruèju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i prorok? Leže na zemlji po ulicama djeca i starci, djevojke moje i mladiæi moji padoše od maèa, pobio si ih u dan gnjeva svojega i poklao ne žaleæi. Sazvao si kao na praznik strahote moje otsvuda, i u dan gnjeva Gospodnjega niko ne uteèe niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.