Тужбалице 2:15-22

Над тобом пљескају рукама својим сви који путем пролазе. Звижде и главом врте на кћер јерусалимску. „Је ли то град за који су говорили да је најлепши украс све земље?” Отварају на тебе уста твоја сви непријатељи твоји. Звижде, зубима шкргућу и говоре: „Прождресмо је! Ово је дан који смо чекали! Дочекасмо и видесмо!” Господ изврши наум свој, испуни реч своју коју раније заповеди. Разори те немилице, тобом непријатеља развесели и подиже снагу његову. Господу вичу срца њихова. Плачи, кћери сионска! Као поток нека теку сузе твоје, дању и ноћу! Нека спокоја немаш, нека се не одмори зеница твоја! Устани, вичи ноћу на почетку страже. Излиј као воду срце своје пред лицем Господњим. К њему подижи руке своје, за живот нејачи своје, која од глади обамиру по угловима улица. Погледај, Господе, и види коме си то учинио! Зар жене да једу пород свој, децу коју у наручју држе? Зар да се кољу у светињи твојој свештеник и пророк? Леже на земљи по улицама деца и старци. Девојке моје и младићи моји од мача падоше. Побио си их у дан гнева свога, поклао си их немилице. Сазвао си као на празник одасвуд страхове моје. У дан гнева Господњег нико не утече, нико не преживе. Које отхраних и одгојих, њих ми поби непријатељ мој.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Тужбалице 2:15-22