Тужбалице 2:15-22

Пљешћу рукама сви који пролазе путем, цокћу и машу главом Кћери јерусалимској: »Зар се за овај град говорило да је савршенство лепоте, радост целога света?« Сви твоји непријатељи над тобом разјапише уста, цокћу, шкргућу зубима и говоре: »Уништисмо је! Ово је дан који смо чекали! Доживесмо да га видимо!« ГОСПОД изврши свој наум, одржа своју реч, коју је давно изрекао. Без милости те разори, даде да непријатељ ликује над тобом. Твоје душмане учини снажнима. Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске, нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица. Не дај себи одушка ни одмора зеници свога ока. Устани, вичи ноћу, када почињу ноћне страже. Као воду излиј своје срце пред лицем Господњим. Подигни руке к њему за живот своје деце, која од глади скапавају на угловима свих улица. Погледај, ГОСПОДЕ, и види: с ким си овако поступио? Зар да жене једу свој пород, децу коју су неговале? Зар да свештеник и пророк буду убијени у Господњем светилишту? Дечаци и старци на земљи леже на улици, моје девојке и младићи падоше од мача. Ти их поби у дан свога гнева, ти их посече без милости. Као на празник, тако си одасвуд позвао ужас на мене, па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ нико не измаче нити преживе. Оне које сам однеговала и одгајила, мој непријатељ поби.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Тужбалице 2:15-22