Knjiga proroka Nauma 2:5-13

Setiće se svojih vojskovođa koji će se spoticati na svojim marševima, žuriti njenim zidinama i već spremnoj barikadi. Ustave će se otvoriti i dvor će se podlokati. Tako je urađeno: razotkrivena je i odvedena. Njene sluškinje zapevaju, pijuču kao golubice, u prsa se tuku. Kao jezero je Niniva još od prvih dana, ali oni sada beže. „Stanite! Stanite!“ Ali niko se okrenuo nije. Otimajte srebro! Otimajte zlato! Nema mere zalihama i obilju svake dragocene stvari. Opustelo, poharano i ojađeno! Tope se srca, klecaju kolena i bedra sva, svima su smrknuta lica. Gde je lavlja jazbina, gde brlog za laviće? Gde su išli lav, lavica i mladunče, a da ih niko plašio nije? Lav je lovio dovoljno za mladunce, davio plen za svoje lavice, svoju pećinu punio plenom i svoj brlog mesom. „Evo me protiv tebe – govori Gospod nad vojskama – da tvoja bojna kola pretvorim u dim. Mač će da pojede laviće tvoje i tvoj ću plen da istrebim iz zemlje. Povik glasnika tvojih više se neće čuti.“

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Knjiga proroka Nauma 2:5-13