Knjiga proroka Nauma 2:5-13
Knjiga proroka Nauma 2:5-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Setiće se svojih vojskovođa koji će se spoticati na svojim marševima, žuriti njenim zidinama i već spremnoj barikadi. Ustave će se otvoriti i dvor će se podlokati. Tako je urađeno: razotkrivena je i odvedena. Njene sluškinje zapevaju, pijuču kao golubice, u prsa se tuku. Kao jezero je Niniva još od prvih dana, ali oni sada beže. „Stanite! Stanite!“ Ali niko se okrenuo nije. Otimajte srebro! Otimajte zlato! Nema mere zalihama i obilju svake dragocene stvari. Opustelo, poharano i ojađeno! Tope se srca, klecaju kolena i bedra sva, svima su smrknuta lica. Gde je lavlja jazbina, gde brlog za laviće? Gde su išli lav, lavica i mladunče, a da ih niko plašio nije? Lav je lovio dovoljno za mladunce, davio plen za svoje lavice, svoju pećinu punio plenom i svoj brlog mesom. „Evo me protiv tebe – govori Gospod nad vojskama – da tvoja bojna kola pretvorim u dim. Mač će da pojede laviće tvoje i tvoj ću plen da istrebim iz zemlje. Povik glasnika tvojih više se neće čuti.“
Knjiga proroka Nauma 2:5-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
По улицама кола бесне, преко тргова јуре. Као бакље изгледају, као муње јуре. Позивају се јунаци, спотичу се трчећи. Журе под зидине и заклон постављају. Отварају се врата према реци, у палати је паника. Господарицу хватају и одводе, слушкиње њене цвиле, тугују као голубице и у прса се ударају. Ниневија је водено језеро откад је постала. Али они беже. „Стојте, станите!” Нико се не окреће. „Грабите сребро, грабите злато!” Благу нема краја, ни бројном накиту драгоценом. Пљачкање, грабеж, рушење! Срца замиру, колена клецају, бедра подрхтавају, лица бледе. Где је скровиште лавовима и пећина лавићима? Лав је излазио, лавица је остајала и лавићи се нису плашили. Лав је грабио за лавиће своје, давио је за лавице своје. Пунио је пленом пећине своје и ловином скровишта своја.
Knjiga proroka Nauma 2:5-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Позивају се најбољи ратници, али они се један о другог саплићу. Нападачи јуре ка бедемима, постављају заклоне за себе. Пробијене су капије које гледају на реку, у палати расуло. Одлучено је: биће одведена у сужањство. Њене слушкиње јецају као голубице и у груди се ударају од жалости. Нинива је као језеро чија вода брзо истиче. »Станите! Станите!« чују се повици, али нико се не окреће. Опљачкајте сребро! Опљачкајте злато! Нема краја благу, богатству свих њених ризница. Похарана је, опљачкана, огољена! Срца су клонула, колена клецају, тела дрхте, сва лица пребледела. Где је сада лавља јазбина, место где су хранили своје младунце, куда су лав и лавица ишли, а с њима лавићи, без имало страха? Лав је довољно наловио за своје лавиће и удавио плена за своје лавице, напунио своје јазбине ловином и своје брлоге пленом. »Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама. »У дим ћу ти спалити борна кола и мач ће ти побити лавиће. Нећу ти оставити плена на земљи, неће се више чути гласови твојих гласника.«
Knjiga proroka Nauma 2:5-13 Нови српски превод (NSP)
Сетиће се својих војсковођа који ће се спотицати на својим маршевима, журити њеним зидинама и већ спремној барикади. Уставе ће се отворити и двор ће се подлокати. Тако је урађено: разоткривена је и одведена. Њене слушкиње запевају, пијучу као голубице, у прса се туку. Као језеро је Нинива још од првих дана, али они сада беже. „Станите! Станите!“ Али нико се окренуо није. Отимајте сребро! Отимајте злато! Нема мере залихама и обиљу сваке драгоцене ствари. Опустело, похарано и ојађено! Топе се срца, клецају колена и бедра сва, свима су смркнута лица. Где је лавља јазбина, где брлог за лавиће? Где су ишли лав, лавица и младунче, а да их нико плашио није? Лав је ловио довољно за младунце, давио плен за своје лавице, своју пећину пунио пленом и свој брлог месом. „Ево ме против тебе – говори Господ над војскама – да твоја бојна кола претворим у дим. Мач ће да поједе лавиће твоје и твој ћу плен да истребим из земље. Повик гласника твојих више се неће чути.“
Knjiga proroka Nauma 2:5-13 Sveta Biblija (SRP1865)
Pominjaæe junake svoje, a oni æe padati iduæi, pohitjeæe k zidovima njegovijem, i zaklon æe biti gotov. Vrata æe se rijekama otvoriti, i dvor æe se razvaliti. I koja stoji, zarobiæe se i odvešæe se, djevojke njezine pratiæe je uzdišuæi kao golubice, bijuæi se u prsi. Ninevija bijaše kao jezero vodeno otkako je; ali bježe. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire. Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada. Isprazni se, i ogolje, i opustje; i srce se rastopi, koljena udaraju jedno o drugo, i bol je u svijem bedrima, i lica su svjema pocrnjela. Gdje je loža lavovima i pasište laviæima, kuda iðaše lav i lavica i laviæ, i nikoga ne bješe da plaši? Lav lovljaše svojim laviæima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše peæine svoje lova i lože svoje grabeža. Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliæu kola tvoja u dim, i maè æe proždrijeti laviæe tvoje, i istrijebiæu sa zemlje grabež tvoj, i neæe se èuti glas poslanika tvojih.