Књига пророка Наума 2:5-13

Сетиће се својих војсковођа који ће се спотицати на својим маршевима, журити њеним зидинама и већ спремној барикади. Уставе ће се отворити и двор ће се подлокати. Тако је урађено: разоткривена је и одведена. Њене слушкиње запевају, пијучу као голубице, у прса се туку. Као језеро је Нинива још од првих дана, али они сада беже. „Станите! Станите!“ Али нико се окренуо није. Отимајте сребро! Отимајте злато! Нема мере залихама и обиљу сваке драгоцене ствари. Опустело, похарано и ојађено! Топе се срца, клецају колена и бедра сва, свима су смркнута лица. Где је лавља јазбина, где брлог за лавиће? Где су ишли лав, лавица и младунче, а да их нико плашио није? Лав је ловио довољно за младунце, давио плен за своје лавице, своју пећину пунио пленом и свој брлог месом. „Ево ме против тебе – говори Господ над војскама – да твоја бојна кола претворим у дим. Мач ће да поједе лавиће твоје и твој ћу плен да истребим из земље. Повик гласника твојих више се неће чути.“

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Књига пророка Наума 2:5-13