Наум 2:5-13

Позивају се најбољи ратници, али они се један о другог саплићу. Нападачи јуре ка бедемима, постављају заклоне за себе. Пробијене су капије које гледају на реку, у палати расуло. Одлучено је: биће одведена у сужањство. Њене слушкиње јецају као голубице и у груди се ударају од жалости. Нинива је као језеро чија вода брзо истиче. »Станите! Станите!« чују се повици, али нико се не окреће. Опљачкајте сребро! Опљачкајте злато! Нема краја благу, богатству свих њених ризница. Похарана је, опљачкана, огољена! Срца су клонула, колена клецају, тела дрхте, сва лица пребледела. Где је сада лавља јазбина, место где су хранили своје младунце, куда су лав и лавица ишли, а с њима лавићи, без имало страха? Лав је довољно наловио за своје лавиће и удавио плена за своје лавице, напунио своје јазбине ловином и своје брлоге пленом. »Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама. »У дим ћу ти спалити борна кола и мач ће ти побити лавиће. Нећу ти оставити плена на земљи, неће се више чути гласови твојих гласника.«

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Наум 2:5-13