Mojsije je čuo da narod jadikuje – svaka porodica na ulazu svog šatora. Tada se Gospod silno razgnevio, a Mojsije se ozlovoljio. Mojsije reče Gospodu: „Zašto zlopatiš svoga slugu? Zašto mi nisi iskazao naklonost, nego si natovario na mene teret sveg ovog naroda? Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, kad mi kažeš: ’Nosi ih u svome naručju, kao što dojilja nosi odojče’, u zemlju koju si uz zakletvu obećao njihovim precima? Odakle mi meso za sav ovaj narod, jer mi vape govoreći: ’Daj nam meso da jedemo!’? Ne mogu sam da nosim sav ovaj narod, jer je to preteško za mene. Ako ćeš ovako da postupaš sa mnom, bolje je da me odmah ubiješ. A ako sam stekao naklonost pred tobom, ne daj da gledam svoju muku.“
Gospod reče Mojsiju: „Okupi mi sedamdeset ljudi od izrailjskih starešina za koje znaš da su starešine naroda i njegovi nadglednici. Zatim ih dovedi pred Šator od sastanka i postavi ih tamo sa sobom. Tada ću sići i govoriti tamo s tobom, pa ću uzeti od Duha koji je na tebi i staviti ga na njih. Tako će zajedno sa tobom nositi teret naroda, pa ga nećeš više nositi sam.
A narodu reci: ’Posvetite se za sutra, pa ćete jesti meso, jer kukate u Gospodnje uši i govorite: „Ko će nas nahraniti mesom? Bilo nam je bolje u Egiptu.“ Gospod će vam dati meso, pa ćete se najesti. I nećete jesti samo dan ili dva, ni pet, ni deset ni dvadeset dana, nego čitav mesec, dok vam ne izađe na nos, te vam postane odvratno, jer ste prezreli Gospoda koji je među vama, i kukali pred njim govoreći: „Zbog čega smo to izlazili iz Egipta?“’“
Mojsije reče na to: „Ja sam među narodom koji broji šest stotina hiljada pešaka, a ti kažeš: ’Daću im mesa, pa će jesti mesec dana!’ Da se zakolju i stada ovaca i krda goveda, da li bi to bilo dovoljno za njih? Čak i da se sve ribe izvuku iz mora, da li bi im to bilo dovoljno?“
Gospod odgovori Mojsiju: „Zar je ruka Gospodnja tako kratka? Sada ćeš videti hoće li se ispuniti moja reč koju sam ti rekao, ili neće.“
Mojsije izađe i prenese narodu reči Gospodnje. Zatim je okupio sedamdeset starešina naroda i postavio ih oko Šatora. I Gospod se spustio u oblaku i govorio sa njim. Potom je uzeo nešto od Duha koji je bio na njemu i stavio ga na sedamdeset starešina. Kad je Duh počinuo na njima, počeli su da prorokuju, ali nisu više to ponovili.
A u taboru su ostala dva čoveka. Jedan se zvao Eldad, a drugi Modad. Na njih se spustio Duh. Oni su bili među popisanim starešinama, ali nisu otišli u Šator, nego su prorokovali u taboru. Tada neki momak otrči i javi Mojsiju: „Eldad i Modad prorokuju u taboru!“
Isus Navin, Mojsijev pomoćnik, jedan od njegovih momaka, reče: „Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!“
Ali Mojsije mu reče: „Zar si zavidan radi mene? E, kad bi svi u narodu Gospodnjem postali proroci! Kad bi samo Gospod stavio svoga Duha na njih!“ Potom se Mojsije sa izrailjskim starešinama vratio u tabor.
Gospod je učinio da dune vetar, koji je doneo prepelice s mora i razasuo ih po taboru, na dan hoda s jedne strane tabora i na dan hoda s druge strane tabora, na dva lakta od zemlje. Narod je ustao, pa je kupio prepelice sav dan i svu noć, i sav naredni dan. Onaj koji je najmanje skupio imao je deset homera. Zatim su ih razasuli svuda po taboru. Dok im je meso još bilo u zubima – bilo je još nesažvakano – planu gnev Gospodnji na narod, i Gospod udari narod veoma velikim pomorom. Zato se to mesto prozvalo Kivrot-Atava, jer su tamo sahranili narod koji se polakomio. Iz Kivrot-Atave narod je krenuo u Asirot i utaborio se u Asirotu.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
