4. Mojsijeva 11:10-35
4. Mojsijeva 11:10-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Мојсије је чуо како народ јадикује у својим домовима, свако на улазу у свој шатор. Господ се веома разгневи и Мојсије се ражалости. Мојсије рече Господу: „Зашто мучиш слугу свога? Зашто нисам стекао милост у Твојим очима, него си ставио на мене терет целог овог народа? Јесам ли га ја зачео? Јесам ли га ја родио, па ми кажеш: ‘Носи га у своме наручју као што дојиља носи одојче у земљу за коју си се заклео оцима њиховим!’ Одакле да узмем меса да га дам целом овом народу? Плачу око мене и говоре: ‘Дај нам меса да једемо!’ Ја не могу више сам да носим овај народ. То је претешко за мене! Ако мислиш тако да поступаш са мном, боље ме убиј ако сам стекао милост у Твојим очима. Да не гледам више своју муку!” Тада рече Господ Мојсију: „Сакупи ми седамдесет људи између поглавара израиљских за које знаш да су вође народу и надзорници. Доведи их пред шатор састанка и нека буду онде с тобом. Тада ћу сићи и говорити с тобом. Узећу од духа који је на теби и ставићу на њих. Тако ће с тобом носити терет народа да не носиш ти сам. Реци народу: ‘Посветите се за сутра и јешћете меса! Јадиковали сте Господу и говорили: Ко ће нам дати да једемо меса? У Египту нам је било добро! Господ ће вам дати да једете меса! Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана. Јешћете цео месец дана, док вам на нос не удари и не згади вам се. Ви сте одбацили Господа, који је међу вама, јадикујући пред њим и говорили сте: Зашто смо излазили из Египта?’” Тада Мојсије рече: „Шест стотина хиљада пешака има у народу у коме живим, а ти кажеш: ‘Даћу им да једу меса цео месец.’ Може ли се поклати толико оваца и говеда да им буде доста? Могу ли се нахватати све морске рибе да им буде доста?” Господ тада рече Мојсију: „Зар је рука Господња кратка? Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.” Онда Мојсије изађе и каза народу речи Господње. Затим скупи седамдесет људи између поглавара народних и постави их око шатора. Тада Господ сиђе у облаку и говораше њему. Затим узе од духа који је био на њему и стави на оних седамдесет поглавара. Кад дух дође на њих, пророковали су, али никад више. Два човека остадоше у збору. Једноме је име било Елдад, а другом Модад. И на њих дође дух. Они су били уписани, али нису дошли до шатора. Они почеше пророковати у збору. Неки момак дотрча и јави Мојсију говорећи: „Елдад и Модад пророкују у збору.” Тада рече Исус, син Навинов, који је послуживао Мојсија од младости своје, говорећи: „Мојсије, господару мој, забрани им!” Мојсије му одговори: „Ти мене браниш?! Кад би сав народ Господњи пророковао! Кад би Господ на све њих излио дух свој!” Потом се Мојсије и поглавари израиљски вратише у збор. Онда дуну ветар од Господа и нанесе препелице с мора и разасу их по збору на дан хода на све стране, на два лакта изнад тла. Народ устаде, па је скупљао препелице цео тај дан и ноћ и цео сутрашњи дан. Онај који је сакупио најмање имао је десет гомора. Затим их распростреше око боравишта. Месо им је било у зубима, још га нису сажвакали, а Господ се разгневи на народ. Господ удари народ врло великим помором. То место се прозва Киврот-Атава, јер су онде покопали народ који се полакомио. Народ пође од Киврот-Атаве у Асирот и стаде у Асироту.
4. Mojsijeva 11:10-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја. »Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.« ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо, а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш. Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести. И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана, него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘« Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘ Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?« »Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.« Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору. Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!« На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!« Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!« Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор. Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта изнад земље, а дан хода унаоколо. Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера. Потом их разастреше свуда око табора. Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. Стога је то место прозвано Киврот Хатаава, јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном. Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.
4. Mojsijeva 11:10-35 Novi srpski prevod (NSPL)
Mojsije je čuo da narod jadikuje – svaka porodica na ulazu svog šatora. Tada se Gospod silno razgnevio, a Mojsije se ozlovoljio. Mojsije reče Gospodu: „Zašto zlopatiš svoga slugu? Zašto mi nisi iskazao naklonost, nego si natovario na mene teret sveg ovog naroda? Jesam li ja začeo sav ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, kad mi kažeš: ’Nosi ih u svome naručju, kao što dojilja nosi odojče’, u zemlju koju si uz zakletvu obećao njihovim precima? Odakle mi meso za sav ovaj narod, jer mi vape govoreći: ’Daj nam meso da jedemo!’? Ne mogu sam da nosim sav ovaj narod, jer je to preteško za mene. Ako ćeš ovako da postupaš sa mnom, bolje je da me odmah ubiješ. A ako sam stekao naklonost pred tobom, ne daj da gledam svoju muku.“ Gospod reče Mojsiju: „Okupi mi sedamdeset ljudi od izrailjskih starešina za koje znaš da su starešine naroda i njegovi nadglednici. Zatim ih dovedi pred Šator od sastanka i postavi ih tamo sa sobom. Tada ću sići i govoriti tamo s tobom, pa ću uzeti od Duha koji je na tebi i staviti ga na njih. Tako će zajedno sa tobom nositi teret naroda, pa ga nećeš više nositi sam. A narodu reci: ’Posvetite se za sutra, pa ćete jesti meso, jer kukate u Gospodnje uši i govorite: „Ko će nas nahraniti mesom? Bilo nam je bolje u Egiptu.“ Gospod će vam dati meso, pa ćete se najesti. I nećete jesti samo dan ili dva, ni pet, ni deset ni dvadeset dana, nego čitav mesec, dok vam ne izađe na nos, te vam postane odvratno, jer ste prezreli Gospoda koji je među vama, i kukali pred njim govoreći: „Zbog čega smo to izlazili iz Egipta?“’“ Mojsije reče na to: „Ja sam među narodom koji broji šest stotina hiljada pešaka, a ti kažeš: ’Daću im mesa, pa će jesti mesec dana!’ Da se zakolju i stada ovaca i krda goveda, da li bi to bilo dovoljno za njih? Čak i da se sve ribe izvuku iz mora, da li bi im to bilo dovoljno?“ Gospod odgovori Mojsiju: „Zar je ruka Gospodnja tako kratka? Sada ćeš videti hoće li se ispuniti moja reč koju sam ti rekao, ili neće.“ Mojsije izađe i prenese narodu reči Gospodnje. Zatim je okupio sedamdeset starešina naroda i postavio ih oko Šatora. I Gospod se spustio u oblaku i govorio sa njim. Potom je uzeo nešto od Duha koji je bio na njemu i stavio ga na sedamdeset starešina. Kad je Duh počinuo na njima, počeli su da prorokuju, ali nisu više to ponovili. A u taboru su ostala dva čoveka. Jedan se zvao Eldad, a drugi Modad. Na njih se spustio Duh. Oni su bili među popisanim starešinama, ali nisu otišli u Šator, nego su prorokovali u taboru. Tada neki momak otrči i javi Mojsiju: „Eldad i Modad prorokuju u taboru!“ Isus Navin, Mojsijev pomoćnik, jedan od njegovih momaka, reče: „Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!“ Ali Mojsije mu reče: „Zar si zavidan radi mene? E, kad bi svi u narodu Gospodnjem postali proroci! Kad bi samo Gospod stavio svoga Duha na njih!“ Potom se Mojsije sa izrailjskim starešinama vratio u tabor. Gospod je učinio da dune vetar, koji je doneo prepelice s mora i razasuo ih po taboru, na dan hoda s jedne strane tabora i na dan hoda s druge strane tabora, na dva lakta od zemlje. Narod je ustao, pa je kupio prepelice sav dan i svu noć, i sav naredni dan. Onaj koji je najmanje skupio imao je deset homera. Zatim su ih razasuli svuda po taboru. Dok im je meso još bilo u zubima – bilo je još nesažvakano – planu gnev Gospodnji na narod, i Gospod udari narod veoma velikim pomorom. Zato se to mesto prozvalo Kivrot-Atava, jer su tamo sahranili narod koji se polakomio. Iz Kivrot-Atave narod je krenuo u Asirot i utaborio se u Asirotu.
4. Mojsijeva 11:10-35 Нови српски превод (NSP)
Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? Не могу сам да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“ Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити сам. А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“ Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“ Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се испунити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“ Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили. А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“ Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“ Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор. Господ је учинио да дуне ветар, који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта од земље. Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера. Затим су их разасули свуда по табору. Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. Зато се то место прозвало Киврот-Атава, јер су тамо сахранили народ који се полакомио. Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.
4. Mojsijeva 11:10-35 Sveta Biblija (SRP1865)
I èu Mojsije gdje narod plaèe u porodicama svojim, svaki na vratima od šatora svojega; i Gospod se razgnjevi vrlo, i Mojsiju bi teško. Pa reèe Mojsije Gospodu: zašto uèini tako zlo sluzi svojemu? i zašto ne naðoh milosti pred tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovoga? Eda li ja zaèeh sav ovaj narod? eda li ga ja rodih, kad mi kažeš: iznesi ga u naruèju svojem, kao što nosi dojilja dijete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovijem. Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? jer plaèu preda mnom govoreæi: daj nam mesa da jedemo. Ne mogu ja sam nositi svega naroda ovoga, jer je teško za mene. Ako æeš tako èiniti sa mnom, ubij me bolje, ako sam našao milost pred tobom, da ne gledam zla svojega. A Gospod reèe Mojsiju: saberi mi sedamdeset ljudi izmeðu starješina Izrailjevijeh, koje znaš da su starješine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k šatoru od sastanka, neka ondje stanu s tobom. Tada æu siæi i govoriti ondje s tobom, i uzeæu od duha koji je na tebi i metnuæu na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosiš ti sam. A narodu reci: pripravite se za sjutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod èu, i rekoste: ko æe nas nahraniti mesa? jer nam dobro bijaše u Misiru. Daæe vam dakle Gospod mesa i ješæete. Neæete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana; Nego cio mjesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je meðu vama i plakaste pred njim govoreæi: zašto izidosmo iz Misira? A Mojsije reèe: šest stotina tisuæa pješaka ima naroda, u kojem sam, pa ti kažeš: daæu im mesa da jedu cio mjesec dana. Eda li æe im se poklati ovce i goveda da im dostane? ili æe im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta? A Gospod reèe Mojsiju: zar ruka Gospodnja neæe biti dovoljna? Vidjeæeš hoæe li biti što ti rekoh ili neæe. I Mojsije izide i reèe narodu rijeèi Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi izmeðu starješina narodnijeh, i postavi ih oko šatora. I Gospod siðe u oblaku, i govori k njemu, i uzevši od duha koji bješe na njemu metnu na onijeh sedamdeset ljudi starješina; i kad duh doðe na njih, prorokovahu, ali više nikad. A dva èovjeka ostaše u okolu, jednom bješe ime Eldad, a drugom Modad, na koje doðe duh, jer i oni bijahu zapisani ali ne doðoše k šatoru, i stadoše prorokovati u okolu. I dotrèa momak, te javi Mojsiju govoreæi: Eldad i Modad prorokuju u okolu. A Isus sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovijeh, reèe govoreæi: Mojsije gospodaru moj, zabrani im. A Mojsije mu odgovori: zar zavidiš mene radi? kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih! Potom se vrati Mojsije u oko sa starješinama Izrailjevijem. Tada se podiže vjetar od Gospoda, i potjera od mora prepelice, i razasu ih po okolu, na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko okola, na dva lakta od zemlje. I ustavši narod vas onaj dan i svu noæ i vas drugi dan kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povješaše ih sebi redom oko okola. Ali meso još im bijaše u zubima, jošte ga ne pojedoše, a Gospod se razgnjevi na narod, i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim. I prozva se ono mjesto Kivrot-Atava jer ondje ukopaše narod koji se bješe polakomio. I poðe narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stadoše u Asirotu.