Мојсије је чуо како народ јадикује у својим домовима, свако на улазу у свој шатор. Господ се веома разгневи и Мојсије се ражалости. Мојсије рече Господу: „Зашто мучиш слугу свога? Зашто нисам стекао милост у Твојим очима, него си ставио на мене терет целог овог народа? Јесам ли га ја зачео? Јесам ли га ја родио, па ми кажеш: ‘Носи га у своме наручју као што дојиља носи одојче у земљу за коју си се заклео оцима њиховим!’ Одакле да узмем меса да га дам целом овом народу? Плачу око мене и говоре: ‘Дај нам меса да једемо!’ Ја не могу више сам да носим овај народ. То је претешко за мене! Ако мислиш тако да поступаш са мном, боље ме убиј ако сам стекао милост у Твојим очима. Да не гледам више своју муку!”
Тада рече Господ Мојсију: „Сакупи ми седамдесет људи између поглавара израиљских за које знаш да су вође народу и надзорници. Доведи их пред шатор састанка и нека буду онде с тобом. Тада ћу сићи и говорити с тобом. Узећу од духа који је на теби и ставићу на њих. Тако ће с тобом носити терет народа да не носиш ти сам. Реци народу: ‘Посветите се за сутра и јешћете меса! Јадиковали сте Господу и говорили: Ко ће нам дати да једемо меса? У Египту нам је било добро! Господ ће вам дати да једете меса! Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана. Јешћете цео месец дана, док вам на нос не удари и не згади вам се. Ви сте одбацили Господа, који је међу вама, јадикујући пред њим и говорили сте: Зашто смо излазили из Египта?’” Тада Мојсије рече: „Шест стотина хиљада пешака има у народу у коме живим, а ти кажеш: ‘Даћу им да једу меса цео месец.’ Може ли се поклати толико оваца и говеда да им буде доста? Могу ли се нахватати све морске рибе да им буде доста?” Господ тада рече Мојсију: „Зар је рука Господња кратка? Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.”
Онда Мојсије изађе и каза народу речи Господње. Затим скупи седамдесет људи између поглавара народних и постави их око шатора. Тада Господ сиђе у облаку и говораше њему. Затим узе од духа који је био на њему и стави на оних седамдесет поглавара. Кад дух дође на њих, пророковали су, али никад више.
Два човека остадоше у збору. Једноме је име било Елдад, а другом Модад. И на њих дође дух. Они су били уписани, али нису дошли до шатора. Они почеше пророковати у збору. Неки момак дотрча и јави Мојсију говорећи: „Елдад и Модад пророкују у збору.” Тада рече Исус, син Навинов, који је послуживао Мојсија од младости своје, говорећи: „Мојсије, господару мој, забрани им!” Мојсије му одговори: „Ти мене браниш?! Кад би сав народ Господњи пророковао! Кад би Господ на све њих излио дух свој!” Потом се Мојсије и поглавари израиљски вратише у збор.
Онда дуну ветар од Господа и нанесе препелице с мора и разасу их по збору на дан хода на све стране, на два лакта изнад тла. Народ устаде, па је скупљао препелице цео тај дан и ноћ и цео сутрашњи дан. Онај који је сакупио најмање имао је десет гомора. Затим их распростреше око боравишта. Месо им је било у зубима, још га нису сажвакали, а Господ се разгневи на народ. Господ удари народ врло великим помором. То место се прозва Киврот-Атава, јер су онде покопали народ који се полакомио. Народ пође од Киврот-Атаве у Асирот и стаде у Асироту.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
