Priče Solomonove 1:1-19

Mudre priče Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja: da se steknu mudrost i ukor, pouka razumnim rečima; da se primi ukor, razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti; da se razboritost lakovernima, znanje i domišljatost mladima. Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati, neka učeni dobije mudar savet: da pronikne pouku, zagonetku, reči mudrih i njihove priče. Znanje otpočinje bogobojaznošću, a mudrost i prekor budale preziru. Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj. Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata. Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj. Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo! Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu. Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom! Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“ Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze. Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju. Uzalud se širi mreža naočigled ptice. Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život. Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju.