Priče Solomonove 1:1-19 - Упореди све верзије

Podeli

Mudre priče Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja: da se steknu mudrost i ukor, pouka razumnim rečima; da se primi ukor, razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti; da se razboritost lakovernima, znanje i domišljatost mladima. Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati, neka učeni dobije mudar savet: da pronikne pouku, zagonetku, reči mudrih i njihove priče. Znanje otpočinje bogobojaznošću, a mudrost i prekor budale preziru. Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj. Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata. Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj. Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo! Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu. Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom! Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“ Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze. Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju. Uzalud se širi mreža naočigled ptice. Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život. Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju.

Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog. Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne, Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost. Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost, Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove. Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu. Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom. Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj; Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta; Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu; Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena; Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima; Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove. Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv. Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici; A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši. Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела: да се постигну мудрост и стега, да се схвате умне речи, да се прихвати стега разборитог живота, да би се чинило оно што је право, праведно и честито, да се дâ разборитости лаковернима, знања и промишљености младима – нека мудри слушају и увећавају своју ученост и нека умни добијају смернице – да се схвате пословице и поучне приче, изреке и загонетке мудрих. Страх од ГОСПОДА почетак је знања, али безумни презиру мудрост и стегу. Сине мој, слушај поуке свога оца и не одбаци оно чему те је учила мајка. То ће бити венац који ти краси главу и огрлица око твога врата. Сине мој, ако те грешници маме, не попуштај им. Ако ти кажу: »Пођи с нама. Хајде да вребамо на нечији живот, да неког недужног заскочимо из заседе. Хајде да их прогутамо живе, као Шеол, и целе, као оне који силазе у јаму. Добићемо свакојаког блага и своје куће напунити пленом. Придружи нам се, па ћемо делити једну кесу« – сине мој, не иди с њима, не ступај ногом на њихове стазе, јер њихове ноге срљају у грех, они хрле да пролију крв. Узалуд је разапињати мрежу свим птицама наочиглед! Они на свој живот вребају, они сами себе заскачу из заседе! Тако заврше сви који се лакоме на непоштен добитак – он им узме живот.

Мудре приче Соломона, Давидовог сина, цара Израиља: да се стекну мудрост и укор, поука разумним речима; да се прими укор, размишља о правди, о праведности и честитости; да се разборитост лаковернима, знање и домишљатост младима. Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати, нека учени добије мудар савет: да проникне поуку, загонетку, речи мудрих и њихове приче. Знање отпочиње богобојазношћу, а мудрост и прекор будале презиру. Сине мој, послушај поуку оца свога и мајке своје савет не одбацуј. Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави и привесци око твога врата. Сине мој, ако ли те грешници заводе, ти не пристај. Кажу ли: „Хајде с нама, у заседу да легнемо, крв невиног и недужног хајде да вребамо! Хајде да их попут Света мртвих прогутамо, и живе и једре, као оне што у раку иду. Покупимо сва добра, све благо! Накрцајмо своје куће пленом! Са нама ћеш добитак да делиш, нек нам свима буде једна кеса.“ Сине мој, немој ићи путем с њима, не дај нози на њихове стазе. Јер им ноге ка злу трче и срљају да крв лију. Узалуд се шири мрежа наочиглед птице. Али они чекају у заседи крв своју, вребају свој живот. Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак, живота коштају.

Изреке Соломона, сина Давидовог, цара Израиљевог, да би се разумеле мудрост и поука, да се схвате речи разумне, да се прихвате поука, правда, просуђивање и непристрастност. Оне дају разборитост неразумнима, а младићима знање и умешност. Кад мудар чује, он знање увећа и разуман мудрији постаје. Он ће разумети изреке и савете, речи мудрих и загонетке њихове. Почетак је знања страх Господњи, а неразумни презиру мудрост и поуку. Слушај, сине мој, поуку оца свога и не одбацуј савете мајке своје. Они ће ти бити венац красни око главе твоје и огрлица око врата твога. Сине мој, ако би те зликовци молили, немој да пристанеш. Ако они кажу: „Пођи с нама да пролијемо крв, да замку поставимо безазленом. Прогутаћемо их живе као област смрти, целе, као оне који у гроб силазе. Добићемо разне драгоцености, напунићемо куће своје пленом. Бацаћеш коцку с нама, заједничка ће нам бити једна кеса!” Сине мој, не иди с њима на пут и склони ногу своју са стазе њихове. Ка злу хитају ноге њихове и журе да крв пролију. Узалуд је разапета мрежа пред очима свих птица. Они властиту крв вребају, душама својим замку постављају. То долази онима који су лакоми на добитак, то их живота кошта.