Изреке 1:1-19

Изреке Соломона, сина Давидовог, цара Израиљевог, да би се разумеле мудрост и поука, да се схвате речи разумне, да се прихвате поука, правда, просуђивање и непристрастност. Оне дају разборитост неразумнима, а младићима знање и умешност. Кад мудар чује, он знање увећа и разуман мудрији постаје. Он ће разумети изреке и савете, речи мудрих и загонетке њихове. Почетак је знања страх Господњи, а неразумни презиру мудрост и поуку. Слушај, сине мој, поуку оца свога и не одбацуј савете мајке своје. Они ће ти бити венац красни око главе твоје и огрлица око врата твога. Сине мој, ако би те зликовци молили, немој да пристанеш. Ако они кажу: „Пођи с нама да пролијемо крв, да замку поставимо безазленом. Прогутаћемо их живе као област смрти, целе, као оне који у гроб силазе. Добићемо разне драгоцености, напунићемо куће своје пленом. Бацаћеш коцку с нама, заједничка ће нам бити једна кеса!” Сине мој, не иди с њима на пут и склони ногу своју са стазе њихове. Ка злу хитају ноге њихове и журе да крв пролију. Узалуд је разапета мрежа пред очима свих птица. Они властиту крв вребају, душама својим замку постављају. То долази онима који су лакоми на добитак, то их живота кошта.